Međunarodna astronomska unija (MAU) osnovana je 1919. godine sa zadatkom da promoviše i unapređuje astronomsku nauku, koordinira istraživačke aktivnosti na globalnom planu, pospešuje razmenu naučnih informacija, organizuje naučne skupove, brine o obrazovanju i usavršavanju mladih naučnika i populariše astronomsku nauku širom sveta. Pravo da budu članovi-osnivači MAU imala je grupa zemalja, pobednica u I svetskom ratu, među kojima i Srbija. Naša zemlja, međutim, ovo pravo nije iskoristila, tako da se tek 1935. godine, tada već pod imenom Jugoslavija, priključila svetskoj astronomskoj zajednici, čiji je član u kontinuitetu bila sve do svog raspada, početkom 90-tih godina prošlog veka.

MAU (IAU - International Astronomical Union; UAI - Union Astronomique Internationale), čije se sedište nalazi u Parizu, ima dve vrste članova, individualne (trenutno oko 9000) i kolektivne (sada iz 69 zemalja), tako da pojedinac može da bude član MAU i kada njegova zemlja nije kolektivno predstavljena u MAU. Naša astronomska nauka trenutno je u MAU zastupljena sa oko 25 individualnih članova i po tome spada među srednje brojne. Vezu između MAU i nacionalne astronomske zajednice predstavljaju s jedne strane tzv. Pridružene organizacije (nacionalne akademije ili naučna društva) koje formalno predstavljaju zemlju u MAU, a s druge tzv. Nacionalni komiteti za astronomiju, tela koja se biraju na nacionalnim konferencijama astronoma i koja obavljaju sve praktične poslove u okviru redovne komunikacije između MAU i lokalne zajednice, od predlaganja novih individualnih članova MAU i predstavljanja zemlje na kongresima MAU, do organizacije međunarodnih skupova pod pokroviteljstvom MAU, škola i seminara za usavršavanje mladih i sl. Do raspada SFR Jugoslavije, u MAU je našu zemlju predstavljao Savez društava matematičara, fizičara i astronoma Jugoslavije, a sedište Nacionalnog komiteta za astronomiju bilo je u tom poslednjem periodu u Ljubljani. U to su se vreme, naime, Nacionalni komitet i njegovo sedište birali, odnosno selili, po tzv. republičkom ključu, iako je Beograd sa svoje dve profesionalne astronomske institucije, Astronomskom opservatorijom i Institutom za astronomiju PMF, bio najjači profesionalni astronomski istraživački centar u zemlji.

Raspad SFRJ nas je, otuda, zatekao u jednoj dosta nepovoljnoj situaciji, jer je veliki broj aktivnih astronoma, članova MAU, praktično lišio jedine zvanične veze sa matičnom organizacijom. Ovakvo stanje potrajalo je izvesno vreme, da bi konačno 1993. godine, na 10. nacionalnoj konferenciji jugoslovenskih astronoma održanoj u Beogradu, bila pokrenuta inicijativa za formiranje novog Nacionalnog komiteta za astronomiju Jugoslavije (NKAJ) i razjašnjavanje situacije u vezi članstva naše zemlje u MAU. Kao novoizabrani Predsednik NKAJ sam u tom smislu kontaktirao tadašnjeg Generalnog sekretara MAU gđu ž. Beržeron, od koje sam dobio lakonski odgovor ”da zemlja koja je bila član MAU više ne postoji i da, prema tome, ni ja, niti naš Nacionalni komitet ne možemo da predstavljamo naše astronome u svetskoj organizaciji i u tom svojstvu nastupamo na predstojećem Kongresu MAU”. To je istoveremeno značilo i da NKAJ više nema prava da Uniji predlaže nove individualne članove iz naše zemlje. Naše obraćanje Izvršnom komitetu MAU i Predsedniku MAU nije urodilo plodom i od tog časa i definitivno smo se našli van svetske astronomske organizacije.

Istovremeno, međutim, počinje i naša dugotrajna i uporna borba za povratak. U proteklih 10 godina obavljeni su mnogi razgovori, ostvareni brojni kontakti i napisano mnogo pisama. Prvi pomaci ostvareni su već u toku 1995. i 1996. godine kada je obnovljeno slanje Biltena MAU individualnim članovima MAU iz naše zemlje (treba imati u vidu da je u tom periodu zemlja bila pod strogim sankcijama UN i da je i najobičnije slanje naučne literature i pošte bilo komplikovano i podvrgnuto raznim restrikcijama). U tom se periodu još nije moglo razgovarati o našem povratku u članstvo MAU, ali se ovo pitanje počelo nametati naročito kada su se brojne kolege i prijatelji iz inostranstva počeli interesovati i angažovati na rešavanju ovog pitanja. Naročito treba istaći podršku i angažman Prof. A. Milanija sa Univerziteta u Pizi i pokojnog Prof. M. Mijatovića sa Univerziteta u Skoplju, koji su svojim istupima na Kongresima MAU u Kjotu 1997. godine i Mančesteru 2000. godine javno otvorili ovo pitanje pred najvišim forumom MAU. Na ovim skupovima značajan doprinos dali su i naše kolege, Dr. I. Vince, tadašnji Predsednik NKAJ, V. Protić – Benišek sa Astronomske opservatorije u Beogradu i drugi.

Prethodne tri godine predstavljale su period u kojem je inicijativa za povratak naše zemlje u članstvo MAU konačno sazrela. Tome je doprinelo nekoliko faktora koji su se u ovom periodu srećno poklopili. Na prvom mestu, tu je činjenica da je u našoj zemlji došlo do promena koje su rezultovale podizanjem sankcija UN i dovele do povratka zemlje u sve značajne međunarodne političke i druge organizacije. To je nesumnjivo ”otvorilo vrata” i povratku naše astronomije u svetsku porodicu i stvorilo neophodne političke pretpostavke za donošenje potrebnih odluka i preporuka rukovodećih struktura MAU. Druga okolnost koja je u velikoj meri doprinela uspešnom okončanju inicijative odnosi se na lični angažman Dr Hansa Rikmana, generalnog sekretara MAU u prethodnom trogodišnjem periodu (inače stručnjaka za mala tela Sunčevog sistema sa Astronomske opservatorije u Upsali) bez čijeg ličnog zauzimanja i diskretne, ali veoma intenzivne i efikasne diplomatske aktivnosti, bi teško došlo do ovako brzog i ”glatkog” našeg ponovnog učlanjivanja u MAU.

Poslednju godinu dana obeležila je intenzivna aktivnost na pripremi prijave, pregovorima sa generalnim sekretarom MAU oko svih pojedinosti, uslova koje je trebalo ispuniti, garancija koje je trebalo obezbediti i sl. Najviše problema bilo je oko tri pitanja: koja je to zemlja koja se učlanjuje i kako se zove; koja institucija ili društvo će nas u MAU formalno predstavljati u ulozi Pridružene organizacije; da li naša zemlja treba da bude primljena prvo u statusu pridruženog člana, da bi tek kroz nekoliko godina postala punopravni član, ili se može odmah tražiti punopravno članstvo.

Prvo pitanje rešeno je donošenjem Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, ali je zato ono drugo postalo utoliko složenije. Naime, po Statutu MAU organizacija koja predstavlja zemlju mora da ima odgovarajući legitimitet u smislu predstavljanja cele države, a ne samo nekih njenih sastavnih delova. Kao što je poznato, u našem slučaju republike, članice državne zajednice, imaju svaka svoju Akademiju nauka i umetnosti i ne postoji ništa slično na nivou zajednice. S druge strane, Društvo astronoma Srbije (DAS), iako okuplja praktično sve profesionalne astronome u našoj zemlji, formalno ne predstavlja drugu republiku. U Crnoj Gori ne postoji odgovarajuće društvo, pa se ne može formirati neka vrsta Saveza društava na nivou državne zajednice i ... krug se zatvorio.

Izlaz iz ove situacije nađen je zahvaljujući razumevanju kolega iz Jugoslovenskog fizičkog društva (JFD), njegovog Predsednika Dr Marka Popovića i članova Predsedništva. Društvo astronoma Srbije, odlukom svog Predsedništva i Predsedništva JFD, postalo je kolektivni član JFD, čime je JFD steklo legitimitet da nas može predstavljati u MAU.

I treći problem je uspešno prevaziđen tako što je, na naše veliko zadovoljstvo, prihva ćeno da se odmah kandidujemo za punopravno članstvo. Uporište za ovu odluku nađeno je u Statutu MAU, koji predviđa pridruženo članstvo za zemlje u kojima je astronomija tek u početim fazama razvoja. Naravno, ovo se nikako nije moglo primeniti na našu zemlju, koja je, između ostalog, među zemljama van sastava MAU imala najveći broj individualnih članova MAU.

Završni čin našeg ponovnog uključenja u svetsku astronomsku zajednicu odigrao se na Prvoj plenarnoj sednici generalne skupštine MAU, održanoj u Sidneju 14. jula 2003. godine. Svečano otvaranje 25. Kongresa MAU i prva plenarna sednica generalne skupštine održane su u impresivnom ambijentu čuvene sidnejske opere. Po tradiciji, jedna od glavnih i najsvečanijih tačaka na programu prve plenarne sednice uvek je prijem novih članica MAU. Ovaj put kandidati su bili Srbija i Crna Gora i Nigerija, a od zemalja–kandidata je traženo da obavezno obezbede učešće nacionalnog predstavnika, koji po obavljenom izboru treba u kratkom govoru da pozdravi generalnu skupštinu i zahvali se na izboru. Ovu obavezu preuzeo sam kao aktuelni Predsednik Nacionalnog komiteta za astronomiju SCG, pa sam tako, nakon jednoglasnog prihvatanja predloga Izvršnog komiteta MAU da se Državna zajednica Srbije i Crna Gore primi u punopravno članstvo MAU (glasaju samo prisutni nacionalni predstavnici zemalja članica MAU), održao pozdravnu besedu, koja je glasila otprilike ovako: ”Poštovani nacionalni predstavnici, poštovani članovi Izvršnog komiteta, drage kolege, dame i gospodo. Iako astronomija u našoj zemlji ima dugu tradiciju organizovane aktivnosti i profesionalnog istraživanja, današnji ponovni prijem naše astronomske zajednice u MAU predstavlja za nas novi početak i otvara nove perspektive. U ime astronoma Srbije i Crne Gore zahvaljujem vam na razumevanju i podršci.”

Ovaj naizgled sasvim jednostavan govor ima, međutim, svoju sopstvenu malu ”istoriju”. Naime, skrenuta mi je pažnja da u govoru ”ne bi trebalo davati političke komentare niti kritikovati odnos MAU prema nama u ranijem periodu”, pa je tako napr. iz govora izostavljena ”prejaka” završna fraza ”Vratili smo se tamo gde i pripadamo” i govor je okončan kratkim ”Hvala”. Politika je ipak posredno našla svoje mesto u ovom kratkom pledoajeu. Ja sam, naime, insistirao da se upotrebi izraz ”ponovni prijem”, jer smo mi zemlja sa bogatom astronomskom baštinom i značajnim rezultatima i ne možemo se tretirati na isti način kao i zemlje koje tek počinju svoju istraživačku aktivnost i po prvi put stupaju na svetsku astronomsku pozornicu. Ovo me, međutim, zbog ranije pomenutog razloga zbog kojeg je i prestalo naše članstvo u MAU, sprečilo da kažem ”ponovni prijem naše zemlje”, već smo se saglasili oko formulacije ”ponovni prijem naše astronomske zajednice”. Pomenimo uzgred da se ona gore pomenuta ”prejaka” fraza ipak pojavila kao naslov članka posvećenog našem prijemu u MAU. članak je za novinu koja tradicionalno izlazi za vreme održavanja Kongresa i prati sva važnija dešavanja na i oko Kongresa, napisao naš kolega, inače beogradski student astrofizike, a sada poznati australijski radio-astronom Dr Miroslav Filipović.

Tačku na dešavanja oko našeg ponovnog prijema u MAU stavio je Izvršni komitet MAU, koji je na svojoj sednici na samom kraju 25. Kongresa MAU doneo odluku da se našoj zemlji, tačnije Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, dodeli organizacija Kolokvi- juma br. 197 Međunarodne astronomske unije ”Dinamika populacija planetarnih sistema”. Uspeh je utoliko veći što će to biti jedan od samo tri kolokvijuma koji se održavaju u 2004. godini pod pokroviteljstvom MAU. Nakon svega slobodno možemo reći da je dugo trajalo ovo naše neželjeno ”izgnanstvo”, ali da smo se u svetsku astronomsku elitu vratili ”na velika vrata”.