Pošto je 3–dimenzionalna orbita HST nagnuta za neki ugao prema ekvatoru, logično je i da njena projekcija na dvodimenzionalnoj mapi ide gore i dole (severno i južno) od ekvatora. Crtanje takve trodimenzionalne kružne orbite na dvodimenzionalnu mapu prikazuje nam jednu periodičnu sinusoidu koju sam pomenuo na početku. Odgovarajuća prateća linija za HST je prikazana na sledeći način.

Projekcija orbite HST na dvodimenzionalnoj mapi.

Međutim, tragovi projekcija orbita na Zemlji se kod mnogih satelita menjaju iz kruga u krug. Razlog za to je što većina njih putuje oko naše planete drugačijom brzinom od Zemljine rotacije oko ose. HST se nalazi na tzv. niskoj orbiti (Low Earth Orbit, LEO) i pravi pun krug za samo 96 minuta, dok Zemlji za to treba 24 sata (1.440 minuta). Pošto se HST okreće mnogo brže oko planete nego što ona sama rotira, teleskop se oko Zemlje okrene jedno 15 puta dnevno, a svaka nova orbita se preko Zemljine površine pomera malo dalje u odnosu na onu prethodnu. Drugim rečima, kada se nalazi na istom mestu na orbiti, Habl nikada nije iznad iste tačke na Zemljinoj površini! Sledeći primer pokazuje projekciju putanje, gde se jasno vidi gde je HST bio u prethodnom krugu, gde je sada, a gde će biti u narednom.

Projekcije tri putanje Hablovog svemirskog teleskopa. Njihova visina je oko 665 km

Vremenom, letilica sa ovakvim tipom orbite "pokrije" čitavu površinu Zemlje. NASA je na vreme iskoristila prednosti tog fenomena i sprovela mapiranje i posmatračke (a bogami i špijunske) misije iznad čitave planete. Jedan od primera je i eksperimenat koji su laserskim visinomerima (SLA) sproveli šatlovi[1], i koji su stvorili vrlo precizne visinske mape naše planete. Ovakav visinomer je snimao tokom brojnih orbita, čija šema je data na sledećoj karti.

Tokom 11 dana eksperimenta SLA–02, napravljeno je skoro 3 miliona laserskih slikanja (svakih 10 sekundi je slat po jedan zrak), što je bilo dovoljno za oko 342.000 visinskih podataka sa kopna i oko 562.000 sa okeana.

Da bi još bolje shvatio zašto kružna orbita daje sinusoidnu krivu kao zemaljsku projekciju, možeš i sam da sprovedeš jedan prost eksperimenat. Uzmi jedan običan list hartije i savij ga oko jednog valjka. (Mada valjak očigledno nema oblik Zemlje, princip je isti.) Sada, koristeći crmi "marker", nacrtaj na valjku krug, ali nagnut za izvesni ugao u odnosu na kraću osu cilindra. To što si nacrtao je kružna, nagnuta "orbita u trodimenzionalnom (mogli bi slobodno reći i u 4–dimenzionalnom) prostoru. Sada odmotaj hartiju i položi je na sto. Videćeš da je tvoj 3–dinezionalni prostor transformisan u talas sinusoide u 2–dimenzionalnom prostoru.

Orbita i eksperimenat sa zemaljskim tragom na površini.

Drugi dobar način da se istraži odnos između orbite i njene projekcije na tlu jeste uz pomoć softwerea koji se nudi na Internetu. Većina slika u ovom tekstu je napravljena uz pomoć besplatnih softwerea. Prvi je NASA–in, J-Track, i J-Track 3D. Ove Java aplikacije omogućavaju korisniku da nacrta dvodimenzionalne projekcije putanja ili trodimnezionalne orbite za bilo koji od bezbroj satelita na orbitama oko Zemlje.

Još jedan metod je i alat "Orbitron Satellite Tracking System", koji je razvio Sebastian Stoff. "Orbitron" je sličan NASA–inoj aplikaciji, ali je ima bolji interfejs i može da se instalira i kao screen saver. "Orbitron" može da prikaže brojne satelite, različite vrste projekcija orbita, različite mape sveta i orbitalnih parametara.

(22.02.2007.)

vrh

priključite se

Space shuttle šta je to?

SHUTTLE NA POPRAVNOM ILI U MIROVINU!?

MINUTE STRAHA ZA ASTRONAUTE (Space shuttle 2006)

Spejs šatl Kolumbija eksplodirao

Spejs šatl Kolumbija

Da li je posada Kolumbije mogla biti spasena?

Šta je to space shuttle?

Da li bi se posada Burana spasla?

Saplitanje o „Kolumbiju”