|
Iako je većini poznato da je Apolo projekat vezan za slanje ljudi na Mesec imao 17 letova (uz tri otkazana) sam koncept broda je korišćen još nekoliko puta. Kako je Apolo u to vreme bio jedini američki brod koji je mogao da poveze i ljude u svemir, bukvalno identičan komandni modul Apoloa je, pre svega, korišćen za odlazak i povratak ljudi sa, do sada jedine, američke svemirske stanice "Skajlab" (tri leta 1973. godine). Međutim, poslednji let nekog Apoloa dogodio se 1975. i nosio je ime "Apolo 18". To je ujedno bio i poslednji let američkog broda sa posadom sve do poletanja Spejs šatla Kolumbija 1981.
Zvanično ime tog međunarodnog projekta bilo je Apolo-Sojuz koji je rezultirao prvim orbitalnim spajanjem dve letilice koje su napravile i lansirale različite zemlje (Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez). U njemu su učestvovali "Apolo 18" kojim su upravljali astronauti Tomas Staford, Vens Brend i Donald Slejton i "Sojuz 19" u kome su se nalazili legendarni sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov (prvi čovek koji je, 1965, izašao van broda u šetnju po otvorenom svemiru) i Valerij Kubasov. Letilice su lansirane 15. jula 1975. Sojuz 19 je bio lansiran prvi, 7 sati pre Apoloa 18. Do sastanka i istorijskog rukovanja Leonova (na slici levo) i Staforda (desno) je došlo 2 dana kasnije, 17. jula. Detaljan opis samog pristajanja (na engleskom jeziku) možete pročitati na http://www.astronautix.com/details/ast27555.htm Astronauti i kosmonauti su tom prilikom razmenili simbolične poklone, medju kojima su bile državne zastave i semena drveća koja su kasnije, po povratku na Zemlju, posejana u obe države kao uspomena na zajednički let. Tokom 2 dana koliko su dva broda ostala spojena posade su svo vreme provodili radeći zajedno u oba broda.
Interesantno je da je problem "jezičke barijere" bio rešen tako što je svako od njih pre poletanja učio jezik onih drugih. Međusobno su (po dogovoru) komunicirali tako što bi Amerikanci govorili na ruskom a Sovjeti na engleskom što je povremeno ispadalo prilično komično ali se ispostavilo da im uopšte nije predstavljalo veliki problem. Iako su glavni razlozi za ovakav let bili političke prirode, jer su dve najmoćnije države tog doba želele da pokažu (i uspele u tome) da mogu međusobno da sarađuju na naučnim poduhvatima, ni tehnički razlozi nisu zanemarivi, pre svega kad je reč o pristajanju dva potpuno različita broda. Američki i sovjetski inđenjeri su zajednički radili na izgradnji posebnog mehanizma za pristajanje (ujedno i vazdušne komore) koji je lansiran prikačen za Apolo 18. Tokom misije su zajednički izvođeni i brojni naučni eksperimenti. Apolo-Sojuz projekat je otvorio vrata međunarodnoj saradnji u istraživanju svemira koja se danas, u najvećem broju slučajeva, pokazala neophodnom. (decembar 2004.)
|
