Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
 
 Astronautika
 

Sadržaj AM

 

 

misije
Čekajući Deep Impact
 
Dr Miroslav Filipović
m.filipovic@uws.edu.au
Članak iz
ASTRONOMIJE broj 13

Komete, kao jedan od najspektakularnijih nebeskih objekata, i danas su jedna od najvećih enigmi za astronome. Tim povodom NASA zajedno sa nekoliko „kometarnih“ stručnjaka iz celog sveta organizuje jednu od najspektakularnijih misija u novijoj istoriji—Deep Impact (Veliki sudar - slobodan prevod). NASA je zakazala ovoj letelici sretanje/sudar sa kometom 9P/Temple 1 oko 06:00 UT i to na američki dan nezavisnosti—4 Jul 2005. Naše kolege u NASI očekuju da će ovo sretanje komete i svemirske letelice prouzrokovati prasak koji bi mogao napraviti krater od oko 100 m na samoj kometi... Da, reći će običan čitalac ovih redova, sve smo to već videli u holivudskim filmovima... Ipak pored svih naučno-fantastičnih priča u poslednjoj deceniji ovo će biti prvi put da da čovek svojim izumima napada drugo nebesko telo! Ideja ovog sudara i jeste slična holivudskim zamišljanjima i predviđanjima sa tom razlikom što su u ovom slučaju — STVARNA! Oslobođena energija od sudara ove specijalno obrađene i pripremljene nuklearne bombe pored 100 m kratera olakšaće masu komete za njenu mesečnu dozu mršavljenja, a najviše materije će izgubiti prvi ledeni slojevi komete. Znači — kometna liposukcija!

Narabraj - Australija

Kao deo internacionalne sardnje nekoliko značajnijih istraživačkih grupa Dr. Karen Meech sa Univerziteta na Havajima nas je zamolila da istražimo mogućnosti detektovanja ovog nesvakidašnjeg sudara sa našim australijskim radio teleskopima, a u prvom redu ATCA Narabrry, zatim stari dobri Parkes i na kraju MOPRA. Posle par dana računanja ustanovili smo da sve to može da bude divna ideja....

Kao što je poznato komete se lako vide u optičkom delu spektra. Siguran sam da je svaki ozbiljniji astronom-amater bar jednom u životu video kometu. No, u ostalim delovima spektra stvar je mnogo delikatnija. Pisac ovih redova je igrom slučaja krajem 90-tih kao post doktorant na Maks-Plank-Institutu za vanzemaljsku fiziku (Minhen-Nemačka) otkrio X-zrake sa komete, a sve koristeć i nezaboravni ROSAT satelit... No moja bajka da ću postati slavan i poznat završila se samo par godina kasnije kad smo ustanovili da je X-zračno emitovanje ustvari refleksija Sunca. Što se tiče radio domena — e tu je stvar još mnogo komplikovanija. Dane i noći proveo sam pokušavajući da detektujem bilo kakvo nisko frekventno (domen talasne dužine od 36 do 3 cm) i kontinualno radio zračenje. Naravno ništa — džabe ste krečili! Ali... (je „ono“ što uvek daje nadu) pre nekoliko meseci ATNF (Australian Telescope National Facility) je napravio novi set radio risivera i to na milimetarskim frekvencijama (1-9 mm). Eeee, to sad već menja priču... sad već ima šanse jer termička emisija sa kometa možda i može da se detektuje na ovim nižim radio talasnim dužinama. Posebno tranziciona emisiona linija HCN 1-0 (88,63 GHz) može da se pojavi par sati posle sudara, ako na kometi ima leda, viskija-vodke ;-) i još par drugih snežnih grudvica. Ako ovaj sudar proizvede GAS, e onda mora da ima šanse! Nekih preliminarnih (pozitivnih) izveštaja već imamo sa drugih kometa, a dal’ ćemo sve to videti i posle Velikog Sudara—možete čitati u sledećem broju. Kao profesionalni astronom neću vas moliti da se molite za nas jer smo religiju ipak ostavili tamo... ali vas molim da nam ipak drzite palčeve/fige... a ja obećavam da će čitaoci Astronomije prvi i ekskluzivno saznati šta je bilo. Na kraju ukoliko pronađete na kladionici mogućnost da se kladite na nas—budite pažljivi jer može i NASA da zakaže pa onda sav trud propade.

(10.01.13)

vrh