Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Genesis, umetnička predstava

12. mart 2004.
Svemirska sonda GENESIS uspešno je lansirana 8. avgusta 2001. godine u 16:13:40 po Griniču uz pomoć rakete Delta 7326 (to je u stvari trostepena raketa tipa Delta II Lite, sa busterima na čvrsto raketno gorivo, a sa Star 37FM kao trećim stepenom). Posle približno jednog časa letilica je napustila nisku Zemljinu orbitu i uputila se na tromesečni put ka Lagranžeovoj libracionoj tački L1, na orbiti oko Sunca koja je 0,01 A.J. udaljena od Zemlje, da bi se smestila u kružnu orbitu u blizini te tačke. Tačka L1 se nalazi van uticaja geomagnetskog polja i njegvih zarobljenih čestica. Genesis je stigao do tačke L1 16. novembra 2001. godine, kada je upalio svoje hidrazinske motore u trajanju od 268 sekundi, što ga je oko 19:03 po Griniču konačno uvelo u kružnu orbitu. Trećeg decembra je otvorio svoju kolektorsku mrežu i tako počeo da sakuplja uzorke čestica solarnog vetra. Tokom više od 30 meseci svoje misije sakupljanja čestica, do aprila 2004. godine ukupno će izvesti 5 kompletnih kružnih orbita.

Uzorci će biti potom biti smešteni u specijalni kontejner, koji će se uputiti ka Zemlji. Nakon 5 meseci puta, planirano je da će stići do Zemlje 8. septembra 2004. godine i da će zapečaćena kapsula otvoriti svoje kočione padobrane iznad oblasi za testove i treninge u Utahu i biti uhvaćena specijalnim helikopterom na visini od preko 2,5 km. Ova kapsula ima čak mogućnost ostajanja u Zemljinoj orbiti jedno vreme, ako vremenski uslovi iznad Utaha budu loši. Potom bi uzorci bili predati Johnson Space Centru na kontaminaciju, a odatle bi otišli dalje na konačnu analizu.

Kao što se iz navedenog može zaključiti, glavni zadatak GENESIS misije je prikupljanje čestica Solarnog vetra i njihovo slanje nazad na Zemju radi analiza. Cilja naučnika je da obave merenja mnogih Sunčevih elenenata i izotopa, kao i da obezbede izvesnu količinu Sunčeve materije za buduće stručne analize. Izučavanje prikupljenih uzoraka bi pomoglo u proveri teorija o nastanku i evoluciji Sunčevog sistema, kao i o sastavu prvobitne materije. Ukupna prikupljena masa uzoraka iznosila bi oko 10–20 mikrograma (milionita dela grama).

Letilica i podsistemi

Prilikom lansiranja ukupna masa telitice je iznosila 636 kg, uključujući i 142 kg goriva. Telo letilice je dužine 2,3 m, na kome se nalaze fiksni Solarni paneli ukupne dužine 7,9 m i na vrhu kapsula za uzorke predviđena za povratak na Zemlju. Letilica je stabilizovana rotacijom na svakih 37,5 sekundi. Potisak je obezbeđen hidrazinskim potisnikom na helijum. Komunikacija sa Zemljom se obavlja na S–talasima preko fiksne antene. Solarni paneli daju maksimalnu snagu od 254 W nikl–vodoničnim akumulatorima. Temperatura se održava grejačima i pasivnom termalnom kontrolom. Letilica je takođe opremljena elektrostatičkim uređajima za određivanje režima jona i elektrona Solarnog vetra sa kojima se sudara.

Povratna kapsula

Najviše oblikom podseća na spojena dva tanjira, prečnika 1,5 metar i 1,31 m visine, ukupne težine oko 225 kg. Kapsulu čini jedan naučni kanister prečnika 97,3 cm u kome se nalazi koncentrator i 3 prikupljačka uređaja oblika pljosatih diskova napravljenih od ultračiste silikonske obloge izložene Solarnom vetru i njegovim izotopima helijuma, kiseonika, azota, neona, radona i drugih elemenata koji se implantiraju u tu oblogu. Koncentrator je zapravo jedno elektrostatičko ogledalo čiji je cilj da sakuplja elemente. Svaki prikupljački uređaj je podešen za različite režime Solarnog vetra.

Trenutno operatori na Zemlji imaju problem, jer je akumulator na kapsuli predviđenoj za povratak pokvaren, što ugrožava čitavu misiju povratka. Zbog kvara na toplotnim radijatorima akumilator se greje daleko iznad programiranih limita. Veruje se da je usled ultravijoletnog zračenja Sunca bela boja na radijatorima pretrpela promene. Ako se stanje ne popravi, kapsula neće biti u stanju da pri planiranom povratku u Zemljinu atmosferu otvori padobran, ali to će se znati tek kada dođe vreme za to.

Svemirska sonda GENESIS je peta takva lansirana u Discovery programu NASE [NEAR EARTH ASTEROID RANDEZVOUS (lansiran 17. februara 1996) , MARS PATHFINDER (4. dec. 1996), LUNAR PROSPECTOR (7. jan. 1998.) i STARDUST (7. feb. 1999)]. Ukupna cena projekta je 164 miliona dolara za razvoj letilice i naučne instrumente plus 45 miliona za vođenje i kasniju naučnu analizu.

http://genesismission.jpl.nasa.gov/

(mart 2004.)

vrh