Jedna od standardnih scena svih (dobrih) SF filmova je ona u kojoj se astronauti bude nakon dugog putovanja kroz svemir. Evopska svemirska agencija to pokušava prevesti u realnost. ESA-ini naučnici planiraju, naime, istraživanje kojim će se ispitati mogućnost stanja nalik hibernaciji kod ljudi. "Uopšte nismo sigurni da li je to moguće, ali nije ludost probati", priznaje Marko Biđiogera, stručnjak za mehanizme hibernacije s italijanskog univerziteta Pavia i stručni savetnik ESA-e.

U ESA-i veruju da bi hibernacija olakšala astronautima preživljavanje putovanja dugog nekoliko decenija, koliko prema mogućnostima današnje tehnologije traje, recimo, put do Saturna. A kako bi zbog manje mesta, koje bi zauzimala hrana, i letilica mogla biti manja, ona bi samim tim bila i lakša za lansiranje. "Od primenjive hibernacije smo još udaljeni desetinama godina", tvrdi drugi saradnik ESA Mark Ajre. "Ali ovakvo je istraživanje ipak potrebno, jer je to jedini način da takav sistem jednom postane stvarnost".

Jedan deo istraživanja usmeren je na DADLE (D-Ala, D-Leu-enkefalin), materiju sa osobinama sličnim opijumu. Poznato je da ubrizgani DADLE uzrokuje hibernaciju kod veverica i tokom leta, kad bi ove životinje uobičajeno trebale da budu 'budne'. Izgleda da DADLE šalje i ljudske stanice u 'carstvo snova': stanice se dele sporije i njihova genska aktivnost pada nakon primene molekula DADLE-a. Istraživači bi za početek ipak hteli da eksperimentišu s DADLE-om na životinjama koje uobičajeno ne hiberniraju. Naravno, pacovi su na vrhu popisa željenih vrsta.

Drugi zadatak koji su pred sebe postavili istraživači je obnavljanje mišićne mase, koja se 'istopi' tokom tako dugog sna. To se, uostalom, događa i na Zemlji, pogotovo kod pacijenata koji nakon teških operacija ostaju dugo prikovani u krevetu. Rešenje je za sada pronađeno u primeni dobutamina, leka kojim se pojačava snaga srčanog mišića, i koji omogućava većini takvih pacijenata da ubrzano vrate snagu, što znači da bi se on mogao koristiti i nakon stanja hibernacije. Naravno, pitanje je da li bi isto dejstvo imao na čoveka koji je u krevetu nekoliko meseci i onog koji miruje nekoliko godina ili decenija.

Tek, plan priprema istraživanja, koji će biti gotov za manje od godinu dana, morao bi jasno da odgovori na pitanje kako se dosadašnja iskustva mogu primijeniti na hibernaciju ljudi. U svakom slučaju, ESA želi da pošalje ljudsku misiju na Mars 2030. i Ajre s kolegama želi do tog trenutka da u letilici ima i sistem za hibernaciju. Naravno, neki kasniji testovi će pokazati kolika će, ukoliko sistem za hibernaciju zaista zaživi, zbog toga biti ušteda energije i prostora u vasionskoj letilici.

(avgust 2004.)

vrh