22.9.2005.
RUSIJA JE SPOSOBNA DA SAMOSTALNO EKSPLOATIŠE MKS Andrej KISLJAKOV, politički komentator RIA “Novosti” (Moskva, RIA “Novosti”)

Elemenat skoro biblijskog tragizma prisutan je tokom celokupnog trajanja Međunarodne kosmičke stanice (MKS). 1. oktobra startovaće naredna ekspedicija na orbitu, sa simboličnim rednim brojem 12. I ispod tog reda smelo bi se mogla podvući debela crta, pošto u savremenom obliku program kompleksa više neće postojati. Predstoji nagli zaokret u sveukupnoj međunarodnoj kosmičkoj saradnji. Šta će biti dalje, sam Bog zna. Doduše, i od smrtnika ponesto zavisi. Od sada Rusija postaje jedina nada MKS – povlačenje Amerikanaca iz okolozemaljskog prostora degfinitivno je rešeno.

Kliknite na sliku

Ostavimo po strani poznati termin – 2010. godinu. Upravo do tog roka i definitivno će biti isključeni iz sastava funkcionišuće kosmičke američke flote legendarni sistemi za višekratnu upotrebu “Spejs šatl”. Do tada će, kako se pretpostavlja, ti brodovi leteti na MKS. Međutim, za sada naredni let šatla uopšte nije određen. Po mišljenju menadžera programa “Spejs šatl” Vejna Hejla, iznetom početkomn septembra u lisu USA Today, čak i pre katastrofalnog uragana “Katrina”, ranije zakazano za mart 2006. godine lansiranje najverovatnije nije izvodljivo, a u maju i malo verovatno. Prema tome, pod znakom pitanja je dobra polovina naredne godine. Tim pre što ne vidimo rešenje problema o učešću ruskih brodova u dopremanju na orbitu američkih astronauta. Jer odlazeća godina je poslednja godina u kojoj je Roskosmos obavezan da naše partnere doprema na MKS. Dalje je moguća isključivo komercijalna saradnja, koja pretpostavlja odgovarajuće bilateralne sporazume. A njih zapravo nema. A poznato je da dozvolu za isplatu Roskosmosu daje Kongres, na čiji se pristanak teško može računati.

Drugim rečima, perspektiva da SAD ostanu na Zemlji u narednom periodu sasvim je ozbiljna. Treba uzeti u obzir takođe i to, da do danas nije sasvim jasno koliko je letova prema stanici NASA planirala u preostalom do 2010. godine periodu. Ranije navođena brojka 28, koja je očigledno mala da bi se kompleks u celosti razvio, sada izgleda visoka i seže nebu pod oblake. Bilo bi krajnje zanimljivo proslediti logiku rukovodilaca u Hjustonu. Nije stvar u tome što u datom slučaju prosto nema logične veze u scenariju programa MKS. U protivnom, moralo bi se priznati da se Amerikanci ozbiljno uzdaju u ruske brodove u čilju korišćenja za dalje osvajanje niskih orbita. U tom slučaju pitanje da li je Amerikancima potrebna MKS prelazi u red retoričkih pitanja. I ne samo zbog aktuelne situacije. 19. septembra rukovodilac NASA Majkl Grifin je najzad objavio planove svog resora u odnosu na naslednika šatla, koji će dopremiti američke astronaute na Mesec već 2018. godine. Pri tom se radi isključivo o organizaciji interplanetarnih ekspedicija. Zapravo, ni o čemu drugom i ne treba govoriti. U projektu novog američklog transportnog sistema za višekratno korišćenje “Pilotirani istraživački brod” (CEV - Crew Exploration Vecihle) spojni čvorovi za MKS jednostavno nisu predviđeni. A po priznanju samog Grifina, Amerikanci su posle 2010. godine već sasvim osuđeni da nekoliko godina sede kod kuće dok ne pokrenu CEV. Do tog vremena, verovatno, moraće se dezaktivirati i stanica, pošto se bez šatlova ona praktično ne može dograditi, a vreme aktivnog postojanja MKS neće premašiti proračunato – 2015. godina. Međutim, Rusija ne namerava da se odrekne MKS, a pitanje o istupanju Sjedinjenih Država iz tog programa u Roskosmosu razmatrano je prilikom priprema za dalje delovanje još pre godinu dana. U slučaju da se redovni letovi šatlova ne obnove u martu 2006. godine, ruska strana će, smatra generalni direktor ruske Raketno-kosmičke korporacije “Energija” Nikolaj Sevastjanov, “nastaviti da situira opstajanje MKS pomoću “Sojuza” i “Progresa”. Po njegovom mišljenju, do 2009. godine u pravcu MKS će svake godine leteti četiri broda “Sojuz”. “Do 2007 – 2009. godine zbog smanjenja letova šatlova mi ćemo povećavati broj letova “Sojuza” i ne isključujem da će do 2009. godine prema MKS startovati četiri “Sojuza” – izjavio je on. Podsetimo da danas lete samo dva broda godišnje.

Komentarišući nedavni predlog Roskosmosa da se stvore rezervni brodovi “Sojuz” i “Progres” na kosmodromu Bajkonur, Sevastjanov je naglasio da “Energija” “ima mogućnost da pravi dodatne brodove u uslovima normalnog finansiranja”. A posledji deo te izjave zvuči dvostruko optimistično, s obzirom na činjenicu da je ruska vlada nedavno pristala da izdvoji dodatna sredstva koja je Roskosmos tražio za novi nacionalni program, u kome se predviđa dalja izgradnja ruskog segmenta orbitalnog kompleksa sopstvenim snagama.

Moskva,
RIA "Novosti" http://www.rian.co.yu/login.asp 

Za AM poslao Miroslav Antić

(13.08.2005.)

vrh