|
|
|
osvajanje kosmosa |
|
Otpad zarobljava MSS |
 |
| Međunarodna svemirska stanica |
Kako spejs šatlovi već gotovo dve godine ne dolaze, tako se smeće na
Međunarodnoj svemirskoj stanici sve više gomila. Rešenje još nije na vidiku,
a astronauti se snalaze kako znaju. Ne bi li makar malo raščistili nered u
svome svemirskom domu, astronauti izbacuju deo nakupljenog otpada tokom
svojih svemirskih šetnji. No, taj postupak krije niz opasnosti, budući da se
odbačeni delovi mogu vratiti poput bumeranga i oštetiti delove stanice nužne
za njeno normalno funkcionisanje.
Na pokojnoj ruskoj svemirskoj stanici "Mir" bilo je uobičajeno strpati
smeće u vreće, pa ih izbaciti u svemir. Danas se to smatra neprihvatljivim
jer je ocenjeno da slobodno-lebdeći svemirski otpad može biti vrlo opasan.
Na drugoj strani, ni astronaute ni NASA-u baš ne teši činjenica da je MSS
daleko uredniji od "Mira", tim više što mu svakim danom sve više postaje
nalik. Pokidana oprema i mašine, neupotrebljive police za naučne
eksperimente, iskorištena svemirska odela i druge nepotrebne stvari polako
zakrčuju ionako mali životni prostor kojim stanica raspolaže.
Sojuz poleće 14. oktobra
Svemirska letilica Sojuz TMA-5, čije je lansiranje bilo odgađano iz
tehničkih razloga, poleteće s novom posadom 14. oktobra iz Bajkonura
u Kazahstanu ka MSS-u. "Svi tehnički problemi su rešeni i lansiranje
će biti obavljeno 14. oktobra u 7 sati i 6 minuta ujutro po
moskovskom vremenu", najavio je portparol Ruske svemirske agencije
Vjačeslav Davidenko. Lansiranje dvojice Rusa i jednog Amerikanca
bilo je predviđeno za 9. oktobar, ali je već dvaput odgađano zbog
tehničkih poteškoća. Rus Salijan Šaripov i Amerikanac Leroj Čao
zameniće sunarodnjake Genadija Padalku i Majkla Finka, i u svemiru
će ostati 193 dana. Treći član posade, ruski oficir Jurij Šargin, na
MSS-u će ostati u desetodnevnoj poseti i na Zemlju će se vratit sa
dosadašnjom posadom. |
Podsetimo, problemi s odlaganjem smeća počeli su nakon katastrofe šatla
„Kolumbija" u februaru 2003, zbog koje su obustavljeni letovi do svemirske
stanice i radovi na njoj. Ruska svemirska agencija u međuvremenu je
brodovima s ljudskom posadom MSS-u dostavljala dragoceni kiseonik, no te
letilice mogu nositi tek trećinu tereta koji obično nosi šatl, a i ne lete
baš često. Mnogi zvaničnici NASA-e stoga se sve glasnije pitaju šta će se
dogoditi nakon što i preostala tri šatla odu u penziju oko 2010. godine kako
bi napravili mesta za plan ponovnog osvajanja Meseca, a svemirska stanica
ostane prepuštena isključivo brodovima za opskrbu. Nijedna od tih letilica
ne raspolaže kapacitetima šatla, niti može bilo što poneti natrag na Zemlju.
Tek, iz NASA-e upozoravaju da, ukoliko se ne nađe rešenje za taj problem,
preti opasnost da se MSS prinudno "ugasi".
(oktobar 2004.)
vrh
|
