|
Ljudska posada bi se mogla spustiti na Mars u idućih 20 do 30 godina, pod uslovom da naučnici dotad pronađu dovoljno vode na Crvenoj planeti. I NASA je zvanično potvrdila da joj to postaje glavna preokupacija. Analizom podataka, koje su prikupili svemirski robot „Oportjuniti” i sonda „Mars global”, jedan američki naučnik već je došao do zaključka da je određena oblast na Marsu, veličine 300.000 kvadratnih kilometara, bila nekada prekrivena vodom. „Verovatno da je na Marsu postojao prilično dubok okean, nalik Baltičkom moru, koji se dovoljno dugo održao da bi omogućio akumulaciju 500 metara sedimentacije”, smatra autor studije prof. Brajan M. Hajnek sa univerziteta Kolorado. A na nekadašnje prisustvo vode na Marsu ukazalo je proučavanje sastava malih sivih sfera, otkrivenih na stenama. Istraživači su ustanovili da te sfere sadrže hematit (oksid gvožđa), koji na Zemlji obično nastaje u prisustvu vode. Pomoću spektrometra na američkoj sondi „Mars global” prof. Hajnek je ustanovio da se siva boja minerala prostire na velikoj površini - odnosno da se pojavljuje na stotine kilometara na severu, istočno i zapadno od Marsovog meridijana, što sugeriše da je u ovoj oblasti jako dugo bilo vode na površini, ili veoma blizu površine. A bez vode je, navode u NASA-i, slanje astronauta na Crvenu planetu prilično besmisleno. "Ne nađemo li vodu na licu mesta... biće teško poslati ljude tamo. Voda je ključ", izjavio je rukovodilac „površinske operacije” na Marsu Artur Tompson. Takvoj bi misiji trebalo 11 do 12 mjeseci da stigne do Marsa i trenutno ne postoji nikakva letelica koja bi mogla sa sobom da ponese dovoljno vode za takav poduhvat. Iz vode se također dobiva gorivo potrebno za povratak, jer ona, osim što hladi letelicu, razdvaja na vodonik i kiseonik koji služe kako pogonsko gorivo. "Ako tamo vode ima, pronaći ćemo je već, a onda idemo", rekao je Thompson. On je naveo da su naučnici na Marsu pronašli kanjon, prema kojem čuveni Grand kanjon izgleda kao minijatura, te da bi se tamo, pretpostavljaju, još uvek moglo nalaziti vode. "Imamo indikacija da tamo i sada voda kaplje iz stena u tom kanjonu, spušta se niz rub i isparava. Verujemo da je to stalni proces", tvrdi Tompson. Iako je predsednik SAD Džordž Buš objavio kako želi da ima stalnu prisutnost na Mesecu, NASA ipak planira da na Crvenu planetu do 2009. pošalje barem jednog robota na atomski pogon u okviru programa Naučna laboratorija Mars (MSL). "NASA ima ograničeni budžet, ali su prilično sigurni da žele MSL, tj. da je istraživanje Marsa jako visoko na ciljevime agencije", rekao je Tompson. Cena aktuelnog programa za Mars je oko 800 miliona dolara, dok je ona za MSL još uvijek prilično 'nejasna'. No, ukoliko se „Oportujuniti” ili „Spirit” negde „zaglibe u blatu”, odnosno ukoliko pronađu „živu vodu”, ne treba sumnjati da će Vašington odrešiti kesu - osvajanje Marsa neka košta šta košta. (septembar 2004.)
|
