|
Pri sletanju lendera Spirit i Oportjuniti na Mars pored samog gnezda ili baze rovera sa roverom, na površinu Marsa se spuštaju i padobran sa zadnjim delom termo štita i posebno otpada prednji deo termo štita. Po završetku svoje funkcije, a to je bezbedan prolaz velikom brzinom kroz atmosferu Marsa, padobran i termo štitovi predstavljaju obične olupine. Ipak slike tih olupina na površini Marsa predstavljaju jedan sasvim nesvakidašnji pogled koji vas na moment ostavlja bez daha. Nešto što je napravljeno ljudskom rukom je palo na neki drugi svet, a opet nešto što je naravljeno ljudskom rukom je uspelo da te "olupine" uslika jednom od svojih kamera.
U stavri radi se o dva snimka. Jedan je sa orbitera koji neprekidno kruži oko Marsa, a jedan od samih lendera koje su te "olupine" bezbedno spustile baš tamo gde treba. Intresantan je snimak mesta sletanja rovera Oportjuniti iz orbite koje napravio Mars Global iz koje se vidi da je on sleteo u oblasti koja je slična pustinji i sa ne baš tako gustim i velikim kraterima. Šansa da upadne u neki od njih je veoma mala. Ali eto desilo se i to. Naučnicima u NASA-i se posrećilo i Oportjuniti je sleteo u mali krater tako da nisu morali kopati da bi dobili uzorke iz dubine.
Posle nekoliko dana od kako je Opotjuniti sišao sa baze uspeo je svoje kamere da uperi van kratera i tamo u daljini videlo se nešto što nije bilo baš "marsoliko". I tačno tamo gde ga je orbiter prethodno zabeležio video se padobran sa zadnjim delom termo štita. Slika ostavlja svakog ljubitelja astronomije bez daha. SF na delu. Potom su izašle slike orbitera sa mesta sletanja rovera Spirit. Na slici se vidi jedan veći krater po imenu Bonvil i na njegovoj ivici mesto gde je pao termo štit. Posle skoro dva meseca od sletanja na Mars i svakodnevnog istraživanja Spirit je došao do ivice Bonvila i na drugom kraju svojim kamerama je uspeo da ulovi termo štit. I Oportjuniti i Spirit kao da su tim snimcima odali dužno poštovanje onim koji su bezbedno "primarsili". Bilo kako bilo najvažnije da oba rovera rade svoj posao svakodnevno (ili kako bi se to na Masru reklo svakosolno) šaljući na Zemlju podatke od neprocenjive vrednosti za nauku. Neka potraju (žive) što duže mogu. Long live and prosper (april 2004.)
|
