|
Dolazak Na direktan prenos lansiranja Rosette iz Kurua u Francuskoj Gvajani pozvan sam od strane svog prijatelja koji radi kao programer u jednom od vodećih centara Evropske svemirke agencije (ESA), blizu Madrida, Španija. Nekoliko dana ranije morao sam poslati ime i broj pasoša da bi bio stavljen na spisak zvanica. Pošto je lansiranje bilo po lokalnom vremenom u Ju- žnoj Americi oko 4 izjutra, u Madridu nas je to kačilo u donekle bizarnih 8:20. Tako sam tu noć prespavao kod njega da bi ustali oko 6:15 i na prohladnim ulicama već bili oko 6:40 žurivši da se nađemo sa kolegom sa kolima. U 7h se internacionalna ekipa od šestoro mladih ljudi (Španija, Engleska, Francuska i Srbija) ugurala se u kola i krenula na polučasovni put 35km zapadno od Madrida u Villafranca de Castilla, gde je smešten operacioni centar ESA-e.
Nakon 20 min po autoputevima, na putokazima se počeo pojavljivati logo ESA. I zaista, nakon desetak minuta, već uveliko u prirodi, ispred nas se iznad drveća pojavio prvo jedan, a zatim više satelitskih diševa (raznih prečnika, rekao bih, do 20m) uperenih ka jutarnjem nebu. Usput sam od kolege programera čuo interesantne priču o tome kako ova
stanica posebnim ugovorima spada u međunarodnu teritoriju, tako da čak
ni policija nema pravo pristupa. Naime, u okviru kompleksa se nalazi i
sportski klub (sa bazenom), pa tamo zaposleni mladi ljudi ponekad
džogiraju. Pošto se u blizini nalazi vila jednog političara, policija je
jednom prilikom pratila «sumnjivce» sve do ulaza u kompleks gde ih je
dočekala spuštena rampa, a ljudi iz obezbeđenja objasnili da ne mogu
dalje. U ulaznom holu ispred priređene sale za konferenciju i direktni video prenos delila se kafa i dokumentacija. U 7:30 je oko 200 gostiju, među kojima je bilo novinara, zvaničnika i nauč nika, zauzelo svoja mesta nakon čega je usledila uvodna reč direktora centra. Rosetta Novembra 1991 je odobrena misija Rosetta , kao noseća misija ESA -inog Horizons 20 Science programa. Od tada su naučnici iz Evrope i SAD kombinovanim naporima napravili orbiter i lender za ovu jedinstvenu ekspediciju čiji je cilj da razotkrije tajne misterioznog ledenog mini-sveta – komete. Inicijalno zakazano za januar 2003, lansiranje Rosette bilo je odloženo za februar 2004 zbog kvara na raketi Ariana 5 . Tokom 10-godišnjeg cirkularnog putovanja po Sunčevom sistemu, Rosetta će više puta obići Sunce, proći kroz asteroidni pojas i ući u spoljni sunčev sistem (Deep Space), na više od 6 puta većoj udaljenosti Zemlja-Sunce (AU). Tamo će imati randevu sa periodičnom kometom 67P/Curimov-Gerasimen - ko, gde će ostati u orbiti oko jezgra. Vrhunac će biti odvajanje malog lendera koji će se spustiti na površinu komete. Nakon punih godinu dana misija će se približiti kraju, decembra 2015. Do tog momenta, sonda i kometa su obišli Sunce i zajedno će biti na putu izlaska iz unutrašnjeg sunčevog sistema. Istorijska misija Važnost ove misije je neprikosnovena, jer će mnoge stvari biti realizovane po prvi put u istoriji svemirskih istraživanja: • Rosetta će biti prva letilica koja će orbitirati oko jezgra komete. • Prva letelica koja će biti zajedno sa kometam tokom njenog puta u unutarnji Sunčev sistem. • Prvi put ćemo iz neposredne blizine pratiti spektakularnu transformaciju zamrznute komete toplotom Sunca. • Ubrzo nakon dolaska u orbitu jezgra, Rosetta će ispustiti robotsku sondu na prvo spuštanje na jezgro komete. • Instrumenti na ovom lenderu će poslati prve snimke površine komete i izvesti prve in-situ analize njenog sastava. • Na svom putu ka kometi, Rosetta će proći kroz glavni asteroidni
pojas sa opcijom prvog bliskog susreta sa jednim ili više ovih
primitivnih objekata. Prenos Da se vratimo u okolinu Madrida. Tokom uvodne prezentacije (na španskom, naravno) u sali u kojoj je jedva stalo 200-nak ljudi prikazivane su sjajne fotografije, izmedu ostalog, elektronike koja se nalazi u letilici i razne animacije npr. Rosettine putanje i spuštanja lendera na kometu. Pored platna, sa leve strane nalazio se višestruki sat sa, nagadao sam, univ. vremenom (UT) i odbrojavanjem do lansiranja. Mada je teško proceniti od oka, autor bi rekao da su prisutni uglavnom bili novinari, naučnici, nešto zvaničnika, gostiju i zainteresovani prijatelji. Uvodno predavanje je praćeno slajdovima na video bimu, pri čemu sam
imao utisak da je dosta slajdova i tabela ostalo narazjašnjeno i da je
predavač često suviše brzo «motao», da ne pominjem da je i tiho pričao.
Oko 8:10 usledio je aplauz nakon čega je preko celog ekrana usledilo
odbrojavanje do direktnog video linka sa lansirališta u Koruu. Potom je
pred nestrpljivim očima zablistao prizor veličanstvene Ariane 5 , najveć
e evropske rakete, spremne za poletanje. Graja publike. Nepunih pet
minuta nakon pojavljivanja te slike, i petnaestak minuta pred poletanje,
uz pisak se slika promenila i pojavio se logo ESA nakon čega je usledila
plava bina sa mikrofonima i jedan belac u plavoj košulji sa kravatom
koji se na francuskom mirnim glasom obratio svima, odmah nakon par
sekundi usledio je i sinhronizovani ženski prevodioc koji je izjavio
nešto poput: « ...žao nam je, ali zbog vetra na velikim visinama,
lansiranje je odloženo za sutra. Tako da se vidimo na istom mestu u isto
vreme...». U sali je usledio tajac, osim par nas koji smo se glasno
nasmejali, verovatno ironiji cele situacije. Pa nije bilo lako doći rano
ujutru 35km od Madrida! Zašto? Da bi morali da ponovimo isto to sutra?
Odmah sam znao da nema šanse. Iskreno, kada sam sutradan saznao da je
lansiranje opet bilo odloženo – ovog puta zbog nekakve pene na raketi,
bilo mi je drago... Obilazak stanice Sama stanica je priča za sebe. Dotič na zgrada bez spratova je monta
žnog tipa sa kružnim hodnicima, i činilo se da u njoj radi do 50-ak
ljudi. Bila je još jedna veća zgrada, ali nismo imali prisupa tamo, ili
se makar niko nije trudio da nas pozove. U klimatizovanim kancelarijama
je uglavnom sedela po jedna osoba po pravilu za računarom. Primetili smo
do su svi PC-jevi bili Sun Microsystems, pri čemu su programeri očito
radili u Unix okruženju. Specijalitet je bila kontrolna soba za Newton/
XMM radio teleskop gde smo «imali čast» da prisustvujemo jednoj
transmisiji podataka sa satelita. Ipak, uz još dvadesetak «turista» u
prostoriji i nismo imali bog zna šta da vidimo osim slike nekog objekta
koju je osoblje propuštalo kroz razne filtere. Na kraju smo još obišli jednu od velikih antena, i usput čuli priču o
anteni medu zaposlenima poznatoj kao Satan. Na žalost, ili na sreću –
obijasnićemo ubzo zašto – nismo mogli da je vidimo jer je bila
razmontirana svega par nedelja ranije. U pitanju je prva antena
postavljena u ovom centru još 70-ih. Ime je, veoma zasluženo, dobila po
količini radijacije koju je emitovala po svom okruženju. Da. Mada sada
van funkcije već dugo vremena, bila je to antena za slanje podataka, pa
su čak prilikom (notornih) transmisija zaposleni morali da silaze u
podrum. U prilog ozbiljnosti cele priče, danas je poznato da je par
ljudi koji su dugi niz godina, još i 70-ih, radili u stanici zaradili
kancer. Nakon pet dana, sedeći u kafeteriji video sam na vestima da je raketa uspešno lansirana i da je Rosetta krenula na svoje desetogodišnje putovanje, tamo negde iza Jupitera. (1. mart 2005.)
|