Sadržaj AM

Iz Astronomije objaljujemo dva izvoda:

1.

Edvin Habl

Kada je 1908. godine Džek Džonson (Jack Johnson, 1878-1946) neočekivano postao bokserski šampion sveta u poluteškoj kategoriji „bela“ Amerika je bila ogorčena i uvređena. U vreme rasne diskriminacije i izrazite netrpeljivosti mnogim Amerikancima je smetalo što je šampion crn pa je brzo nastala potraga za belim bokserom koji će s trona svrgnuti crnca. Čikaški menadžeri „veliku belu nadu“ su videli u Edvinu Hablu, visokom, koščatom momku, jake četvrtaste vilice, koji je u Čikagu studirao astronomiju i matematiku, a kome je sport bolje išao od škole. Doduše, ne zato što je bio loš student, već zato što je bio rođeni sportista. Imao je dara za boks, ali i za druge sportove. Jednom je oborio rekord Ilinoisa u skoku u vis, a igrao je dobro i košarku. Imao je, inače, prefinjene, aristokratske manire, bio je malo povučen. Unjegovim biografijama kaže se da je detinjstvo proveo uz knjige Žila Verna i da je bio ponesen pričama o fantastičnim novim svetovima. Rodio se u Maršfildu (Marshfield), Misuri, 20. novembra 1889, a u Čikago je sa roditeljima došao devet godina kasnije. Astronomiju i matematiku je diplomirao 1910.

Aleksandar Zorkić

2.

MLEČNI PUT I "OSTRVSKI UNIVERZUMI" PRE HABLA

Mlečni Put

U godini koja se bliži kraju navršava se jedan od ključnih astronomskih jubileja: 80 godina od otkrića drugih galaksija, kao i istovremenog razumevanja istinske prirode naše Galaksije, tj. Mlečnog puta. Ovo otkriće, bez ikakve sumnje ključno za naše
razumevanje strukture kosmosa na svim skalama od Sunčevog sistema naviše, učinio je najveći posmatrač me|u astronomima XXveka, Edvin Pauel Habl (Edwin Powell Hubble, 1889-1953, prevashodno posmatranjima u februaru 1924. godine, a zvanično ga je saopštio na sastanku Američkog astronomskog društva u Vašingtonu u decembru 1924. i januaru 1925. godine. Odlučujuću ulogu u otkriću odigrao je slavni teleskop od 100 inča (256 cm) na planini Maunt Vilson (Kalifornija, SAD), pušten u rad 1917. godine. Pomoću njega, Habl je bio u stanju da otkrije cefeide (naročitu vrstu periodičnih promenljivih zvezda čiji je prototip Delta Cefeja) u M31 (Andromedinoj maglini) i pomoć u njih izmeri udaljenost do ovog objekta. Ispostavilo se da je M31 udaljena od nas više miliona svetlosnih godina, te se mora nalaziti daleko van Mlečnog puta. Mada je hipoteza o „ostrvskim univerzumima“ (tj. drugim galaksijama) postavljena gotovo dva veka ranije, Hablova posmatranja su joj dala prvu nedvosmislenu potvrdu. Danas smo svesni da je naš Mlečni put samo jedna me|u milijardama galaksija koje su nam otkrili savremeni veliki teleskopi na tlu i na satelitima.