|
Iz Astronomije objaljujemo izvod:
UTICAJ GALAKSIJE
NA MASOVNA IZUMIRANJA
Pre oko 3,8 milijardi godina bio je pakao na Zemlji. Vreme Velikog
bombardovanja sveže, tek oformljene kore, ostacima materijala iz kog je
kondenzovan Sunčev sistem, bilo je vreme velikih nemira za Zemlju i njen
planetarni komšiluk, vreme traženja ravnoteže u burnim i čestim
gravitacionim perturbacijama i sudarima objekata raznih veličina. I baš
tada je nekoliko molekula u prvobitnom bujonu treće po udaljenosti
planete od jedne mlade zvezde, podržano snagom obilja energije na
geološki izuzetno aktivnoj podlozi, u vodenom rastvoru, udružujući
osobine u jednoj kapljici, po slučaju ili, možda nužnosti, steklo -
informaciju. Nastao je život.
Ali život je nastao u paklu i slabo se razvijao. Tinjao je tako više
od tri milijarde godina. A onda, pre 600 miliona godina, desilo se nešto
veličanstveno. Život je buknuo, odjednom, u kratkom vremenskom pereiodu
se umnogostručio po broju jedinki i broju vrsta. Nastale su brojne
životne forme, mnoštvo živih bića različitih veličina i oblika i vrlo
različitih od današnjih.Taj događaj u nauci je poznat kao Kambrijumska
eksplozija.
Ali povremeno se dešavalo da čitavu planetu stigne ogroman
pomor, da dođe do masovnog izumiranja kada sa lica zemlje nestaju gotovo
sve vrste živih bića i gotovo sve jedinke. Šta uzrokuje katastrofe tih
razmera? Odgovor se obično traži u nedrima ove planete i njenom
geološkom zapisu, ali, ako se rekonstruiše istorija našeg sveta na
većem planu, dobija se drugi scenario. Od onih drevnih eona kada je
evolucija tek rađala prva jednoćelijska bića, pa do danas, kada planetom
gospodari čovek (bar mu se tako čini), Zemlja, prateći svoju zvezdu,
vertikalno osciluje kroz galaktički disk, uranjajući i izranjajući, sa
ogromnim periodama, u spiralne krakove Mlečnog Puta i u gigantske
molekularne oblake gasa, ulazeći u područja gravitacionog dejstva drugih
zvezda i jata. U ovom momentu, Sunce sa svojom planetarnom porodicom je
upravo napustilo Orionov krak, izbilo na površinu galaktičkog diska i
oslobodilo se zahvata Goldovog pojasa. Zar možemo odbaciti uticaj
Galaksije na stanje stvari na Zemlji?
POSTOJANJE IZUMIRANJA
U proseku, svaka biljna ili životinjska vrsta ima geološki životni
vek od samo četiri miliona godina. U tom smislu su gotovo sve vrste
izumrle. Od pet milijardi vrsta koje su živele u nekom trenutku na
Zemlji, danas je opstalo samo četrdeset miliona. To znači da je život na
Zemlji imao 99,9 procentni neuspeh. Mnoge vrste u kratkom intervalu od
samo nekoliko miliona godina prestale su da postoje, ne ostavivši
naslednike. Procesi izumiranja su izgleda uobičajena pojava u prirodi.
|
