ASTRONOMIJA: Šta je to zapravo kreacionizam? Šta je nekad bio, a šta je danas, jer čini se da naučnici koji su zastupali kreacionističku teoriju još pre nastanka teorije evolucije, nemaju ničeg zajednič kog sa današnjim, novim kreacionistima.

TARASJEV: I nemaju. Krecionizam koji je u biologiji postojao pre pojave Čarlsa Darvina bio je tada važeća naučna teorija i nju su zastupali vodeći naučnici toga doba: Line, Kivije... Osnovni razlog za prihvatanje kreacionizma u tom periodu je bio takozvani argument na osnovu dizajna - zapravo nemogućnost tadaš nje biologije da pojave prilagođenosti i teleologije (usmerenosti ka cilju) u živom svetu objasni prirodnim uzrocima i procesima. Nakon Darvina koji je ponudio objašnjenje postojanja prilagođ enosti postuliranjem evolucije putem prirodne selekcije prestala je potreba za uvođenjem dizajnera za objašnjenje tih prilagođ enosti. Savremeni kreacionizam, međutim, ne vodi poreklo iz nauke već iz fundamentalističkog pokreta – pokreta ekstremnog krila američkog protestantizma koji je taj naziv dobio na osnovu serije zbornika nazvanih Osnove (Fundamentals). Ti zbornici su izdavani krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka a sam naziv se tek kasnije proširio i na druge ekstremistič ke pokrete u svetu. Optužujući Darvinovu teoriju za sva zla ovoga sveta, fundamentalisti su nakon Prvog svetskog rata uspeli da izdejstvuju zakonske zabrane predavanja evolucione biologije u čitavom nizu američkih država. Iz tog perioda je poznato i suđenje jednom učitelju, Džonu Skoupsu, zbog predavanja teorije evolucije u gradiću Dejton u Tenesiju. To je bio čuveni Skoupsov ili Majmunski proces o kome su kasnije pravljene pozorišne predstave na Brodveju, o kome su snimani filmovi i koji je pred celim svetom razotkrio fundamentalističku prirodu napada na Darvina u SAD. Protivnici evolucione biologije nisu u tom periodu isticali svoje bukvalno shvatanje Knjige Postanja kao alternativnu kreacionističku naučnu teoriju, oni to počinju činiti tek šezdesetih godina prošlog veka.

ASTRONOMIJA: Šta je to inteligintni dizajn?

TARASJEV: „Inteligentni dizajn“ je najnovija pojava u antievolucionom pokretu i njegovi zastupnici pokušavaju da ožive predarvinovski argument na osnovu dizajna. Javlja se sredinom devedesetih godina prošlog veka u Americi i uključuje i nevelik broj naučnika sa referencama u pravim naučnim časopisima. Neki od njih su filozofi koji su pokušali , po mišljenju većine drugih filozofa nauke neuspešno, da formulišu uslove pod kojima se može tvrditi da nešto nije nastalo „prirodnom nužnošću ili slučajnošć u“ te je „detektovan dizajn“. Pokušaji da te koncepcije pri - mene na biologiju su bili krajnje naivni i pokazivali su nerazumevanje efekata prirodne selekcije. Neki od zastupnika inteligentnog dizajna su biohemičari koji na osnovu još uvek do kraja nerazjaš njenih faza u molekularnoj evoluciji pokušavaju da izvedu tezu o njihovoj suštinskoj neobjašnjivosti. To međutim nije predarvinovski argument na osnovu dizajna, to je argument na osnovu neznanja (argument from ignorance)! Ovaj pokret bi pred - stavljao potpuno marginalnu pojavu bez političke podrške koju im pružaju fundamentalisti.

Dr Aleksej Tarasjev je naučni saradnik na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja u Beogradu. Objavio je više radova iz evolucione ekologije i ekološke genetike u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima. Takođe objavljuje o istoriji i statusu savremene biologije. Široj javnosti postao je poznat prošle godinie po žestokoj rekaciji na pokušaje jedne ministarke da iz nastavnog programa osnovne škole izbaci teoriju evolucije. Objavio je knjigu Biologija i kreacionizam. Član je Nacionalnog saveta za biološku sigurnost.