|
|
|
Astronomija broj 7
- ZEMLJA |
Izvod
VODA na Zemlji
 Još jedno
nedovoljno razjašnjeno pitanje je poreklo vode i okeana. Opšte
prihvaćena je teorija po kojoj je voda stigla u vidu vodene pare oslobođene
prilikom pada ledenih gromada na Zemlju tokom takozvanog perioda „teškog
bombardovanja”. Znatan deo te vodene pare je pobegao iz atmosfere kroz
rupe otvorene samim padom ovih ledenih gromada. Takođe,
dobar deo ovih molekula vode je bio „pocepan” ultraljubičastim zračenjem
sa Sunca. Ali pošto je period „teškog bombardovanja” trajao dovoljno
dugo (oko 700 miliona godina), dovoljno pare je opstalo u atmosferi, da
bi se konačno kondenzovala u okeane kada se Zemlja dovoljno ohladila. Do
skoro omiljena teorija o kometama kao donosiocima ove dragocene
supstance je zapala u teškoće – otkriveno je da tri komete – Halejeva,
Hjakutake i Hejl-Bop – imaju visok procenat deuterijuma, izotopa
vodonika koji u jezgru pored protona ima i jedan neutron. Naime,
utvr|eno je da u ovim kometama ima deuterijuma u odnosu na običan
vodonik dva puta više nego što je slučaj u Zemljinim okeanima. Ako se
ispostavi da su ove tri komete slične onima koje su posećivale Zemlju u
prošlosti, onda izvor vode moramo potražiti negde drugde. Kao dobri
kandidati javljaju se planetezimale i asteroidi iz spoljnog dela
asteriodnog pojasa za koje se veruje da su bogati vodom. Po ovoj teoriji
svega 10% vode je stiglo sa kometa, tako da je u skladu sa odnosom
deuterijuma i vodionika. |
(jun 2004.)
vrh
|
