am@astronomija.co.yu

 

 

Vansolarne planete
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

ISTRAŽIVANJA SVEMIRA
Komšiluk sve brojniji
Preuzeto iz Dnevnika
http://www.dnevnik.co.yu/

Američki su astronomi otkrili dve nove ekstrasolarne planete veličine Neptuna. Otkriće dolazi nepunu sedmicu nakon što su evropski naučnici otkrili „novu Zemlju" (planetu koja ima masu samo 14 puta veću od Zemljine). Nove planete su „srednje teške" i verovatno su stenoviti, za razliku od gasovitih planeta izvan Sunčevog sistema. Naime, većina od 135 do sada detektovanih ekstrasolarnih planeta ima masu u rangu Jupitera, gasovitog diva s masom nekoliko stotina puta većom od Zemljine. No, dve novootkrivene planete su mase slične Neptunovoj, koja je „samo" 17 puta veća od Zemljine uz tri puta veći prečnik.

"Sada još ne možemo videti planete poput Zemlje, ali vidimo njihovu veću braću", kaže Pol Batler, astronom s Instituta Karnegi u Vašingtonu, koji je i otkrio jednu od planeta. On pretpostavlja da bi broj ekstrasolarnih planeta manje mase mogao nadmašiti njihove divovske rođake. Obe planete okruže svoju zvezdu u manje od tri dana, na udaljenosti 10 do 20 puta manjoj od one na kojoj Merkur kruži oko Sunca.
Inače, planete su otkrivene zahvaljujući gravitacionom kolebanju, koje izazivaju na svojoj zvezdi, koja je od Sunca udaljena manje od 45 svetlosnih godina. Batler i njegove kolege koristili su snažne teleskope opservatorije na Havajima da bi uočili planetu koji ima masu 20 puta veću od Zemlje i kruži oko zvezde Glis 436. Druga planeta otkrivena je teleskopom Hobi-Eberli u Teksasu u orbiti oko zvezde 55 Cankri, oko koje su već otkrivene tri planete. Provera HST otkrila je da se radi o planeti koja ima masu 18 veću od Zemljine.

Sastav novih planeta još uvek je nepoznat, ali astronomi veruju da su nastale na velikoj udaljenosti od zvezde, poput našeg Neptuna. Verovatno su počele s kamenom i lednim jezgrom i debelom atmosferom, te su se polako kretale prema zvezdi. "Pretpostavljamo da bi otapanjem leda takve planete mogle postati ’vodeni svetovi’. Približe li se, naime, preblizu zvezdi, a imaju postojanu vodenu površinu, mogle bi imati ’masivnu parnu’ atmosferu ", kaže Sara Siger, astronom s Instituta Karnegi.

(septembar 2004.)

vrh