Gospođa Maggie Turnbull sa Univerziteta u Arizoni u Tuscon-u je dobila zadatak da sačini kratku listu od 30 zvezda,kandidata,koje su najsličnije - najbliže našem Suncu, i koje bi mogle da obezbede uslove da u njihovoj orbiti postoje i planeta(e) na kojima bi se stekli osnovni uslovi za nastanak bilo kakvog oblika života.

Počevši svoja istraživanja gospođa Maggie Turnbull je ograničila potragu na zvezdama koje su udaljene manje od 100 sg (svetlosnih godina). Registrovala je 2350 zvezda koje bi se mogle dalje istraživati. Lista zvezda je smanjena sa jedne znatno veće liste (17129 zvezda udaljenosti do 450 sg, ili 140 ps (parsec). Lista je postala poznata kao katalog bliskih nastanjenih zvezdanih sistema (ili HabCat).

Na ovoj listi zvezda koje bi mogle u svojoj orbiti da imaju planete sa tekućom vodom i kiseonikom, ona je isključila sve zvezde "Sunca" koje su ekstremne: ili suviše mlade ili isuviše stare, ili se okreću isuviše brzo, ili variraju u emitovanju svetlosti, što bi opet prouzrokovalo klimatski haos na bilo koji postojeći živi svet.

Da bi podržala kompleksan život, zvezda kandidat mora da bude tačno određene boje, određenog sjaja i starosti. Ako je to srednjoročna zvezda, kao što je naše Sunce, imala bi dovoljno fuzionih lakih elemenata za sagorevanje (termo nuklearna reakcija - fuzija) i za proizvodnju težih metala kao što je gvožđe. Ali ne sme da bude toliko stara da se nalazi pred kolapsom (kada potroši sve rezerve goriva), ili suviše mlada gde bi život na okolnim planetama bio tek daleka budućnost.

Položaj zvezde 37 Gem u sazvežđu.

Bazirano na tome koji su nam sve detalji poznati o tome kako je nastao tako kompleksan život na Zemlji, gospođa Turnbull-ova je počela da traži tačno određene ciljeve, kako bi pronašla "zlatnu bravu" kojom bi se "otključala" zvezda koja bi bila "ona prava". Posle mukotrpne pretrage uočila je na udaljenosti od 53,6 sg zvezdu sa oznakom 37 Geminorum (37 Gemini.)

37 Gem je žuto-oranž zvezda, slična našem Suncu. Nalazi se u severozapadnom delu sazvežđa Gemini. Procenjuje se da je 37 Gem starija od našeg Sunca za milijardu godina, tj. stara je 5,5 milijardi godina. Ova zvezda je spektralnog tipa G (kao i naše Sunce), gde dominiraju izvesni hemijski elementi koji i daju karakteristične spektralne linije (emisije). Elementi koji su od najvećeg interesa su metali, i to gvožđe, kalcijum, natrijum, magnezijum i titanijum. U astronomskoj terminologiji u poređenju sa klasifikacijom našega Sunca kao tipičnog G2V patuljka, 37 Gem ima nešto topliju površinsku temperaturu, pa se svrstava u GOV patuljke, što znači da je ona isto žuto-oranž patuljak. Inače 37 Gem je skoro blizanac našega Sunca, 1,1 puta mase Sunca, i 1,03 puta većeg prečnika od Sunca, i 1,25 puta sjajnija.

Luminoznost (sjaj) je možda informacija od najveće važnosti u određivanju gostoprimstva najbližih zvezda (pogodnosti za nastanak i opstanak složenih formi života), zato što luminoznost određuje u kojoj se fazi života zvezda nalazi, iz čega onda proizilazi i zaključak koliko će još dugo zvezda ostati stabilna.

Zvezda 37 Gem treba tek da ispriča priču da li uopšte ima u svojoj orbiti planete, i naravno i planetu koja bi ispunjavala uslove za nastanak života.

Do sada je pronađeno više od 100 ekstra solarnih zvezda, a postoje procene da planeta sličnih našoj Zemlji u Galaksiji ima na milijarde. Nasa planira da lansira 2013. godine teleskop "TPF" (Terrestial Planet Find) u prevodu "Tragač planeta sličnih Zemlji", koji bi tragao za tipovima planeta sličnih Zemaljskom. Zatim se očekuje da Evropska Svemirska Agencija (ESA) takođe lansira svoj teleskop nazvan "Darwin".

Glavni cilj misija TPF/Darwun je da obezbedi važne podatke biolozima i hemičarima koji se bave izučavanjem atmosfere. Koncepti misija TPF/Darwin zavise od pretpostavke da se mogu snimati ekstrasolarne planete koje su gostoljubive za život, putem spektroskopa. Takva ispitivanja moraju da daju odgovore na sledeća pitanja: šta to čini planetu gostoljubivom za život, i kako se one mogu proučavati na takvoj udaljenosti? Koji su to razni efekti, koje bi biolozi mogli da izvuku iz podatka dobijenog posmatranjem atmosferskog spektra planete? Koji važni pozitivni efekti se očekuju? Kakva bi evolucija planete mogla biti? I naročito, koji su to najgrublji znaci života.

Misije TPF/Darwin će ispitivati najbliže zvezde i tražiti postojanje planetarnih sistema,koji bi uključivali i planete veličine Zemlje. Preko teleskopa TPF/Darwnin moraju da odrede da li te planete imaju atmosferu i da ustanove dali su one pogodne za nastanak i opstanak života. Pored ove dve misije, NASA planira da lansira u orbitu u oktobru 2006. godine misiju "Kepler".

Kepler ce da izvrši posmatranje 100 000 zvezda u najbližem susedstvu, tragajući za planetama veličine naše Zemlje i nešto većim, u okviru zone koja može da podrži opstanak života, i ta će se istraživanja obaviti za svaku zvezdu posebno, u zonama koje nisu ni pretople, niti suviše hladne, tj. gde bi mogla da postoji tekuća voda.

Korišćenjem sadašnjih metoda, astronomi danas znaju da je veoma teško da se otkrije planeta veličine Zemlje koja bi mogla da kruži u orbiti 37 Gem. Protekla ispitivanja su pokazala da u okviru od 0,1 do 4 astronomske jedinice ne postoje džinovske gasovite planete poput Jupitera i Saturna u blizini 37 Gem. Jer se pretpostavlja da na gasovitim planetama nema uslova za nastanak i bilo koji oblik života.

Modeli zvezda slični 37 Gem, verovatno podržavaju i moguće postojanje najmanje jedne planete veličine Zemlje sa tekućom vodom na stalnoj orbiti, centrirane na sličnoj Zemlja -Sunce distanci (1,12 AU). Ovakva pretpostavljena planeta bi verovatno orbitirala između Zemlje i Marsa u našem Sunčevom sistemu, i imala bi godinu koja bi trajala najmanje 450 dana i orbitirala bi period jednak 1,3 Zemljine godine.

Više o ovoj temi se može naći na Astrobiology Magazine: Astrobiology Magazine
 

(januar 2004.)

vrh