Da vidimo prvo osnovne činjenice - u pitanju je milijardu godina starija zveda, neznatno veća i toplija od sunca. Iako vrlo malo različita od sunca, pretpostavljam da bi došlo do kataklizmičnih procesa na svim planetama jer bi solarni sistem bio potpuno narušen i u fizičkom i u geometrijskom i u svakom drugom pogledu. Najverovatnije bi došlo do promene orbita svih tela koja kruže oko zvezde pri čemu bi manja tela kao što su meteoriti, komete i asteroidi u asteroidnom pojasu verovatno "poludeli" od aktivnosti u prelaznom periodu gde bi najviše "propatile" susedne planete kao što su Jupiter, Mars, Zemlja i njihovi sateliti u eventualnim kolizionim udarima asteroidnih gromada veličine Alpa.

U svakom slučaju prilagođavanje novim uslovima bi se na kraju završilo i sistem stabilizovao i prilagodio novim uslovima. Što se tiče Zemlje, pretpostavljam da bi to dovolo do kraja naše civilizacije a sasvim moguće i nestanka svakog oblika života.

Veliko je pitanje kako bi se cela promena odrazila na Jupiter kao na najveću planetu koja po mom mišljenju svojom masom i pozicijom u sistemu drži neki gravitacioni balans između sunca i ostalih planeta.

Milan Živić
 

Ja sam pitanje shvatio kao: šta bi bilo kada bi ovakav raspored planeta kao što je kod nas postojao kod 37Gem, tj. kako bi evoluirao taj sistem.

Kao prvo usled veće mase 37Gem gravitacia matične zvezde će biti veća pa će se sve planete približiti za određeni iznos. To će dopunski iskomplikovati stavri za planetu Zemlju. I onako sjana zvezda koja zrači 25% više svetlosti od Sunca dodatno će povećati svoj sjaj kada joj se još više približimo. Veoma je verovatno da će u tim uslovima okeani početi da isparavaju, a stvorena vodena para će stvoriti efekat staklene bašte i eto nam nešto slično kao i Venerin scenario. Venera bi s druge strane mogla da izgubi svoju atmosferu pod uticajem sunčevog (37Gem) vetra i dosta bi nalikovao na Merkur. Merkur bi vrlo verovatno pao na zvezdu ili bi zbog približavanja Venere moglo doći do sudara sa Venerom ili do njegovog katapultiranja u spoljašnost sistema gde bi došlo do dodatnih sudara jer to bi bilo samo pitanje vremena.

Ono što je najvažnije za život je eko zona zvezde. U slučaju 37Gem eko zona bi bila istisnuta ka spoljašnosti sistema i bila bi uža nego što je sad naša. Da li bi Zemlja ostala u njoj je malo veovatno jer bi se ona približila zvezdi. Verovatnije je da bi Mars ušao u tu zonu, samo je pitanje da li bi se tamo stvorio život jer Mars ima malu gravitaciju da bi zadržao neku gušcu atmosferu pogotovu što bi uticaj zvezdanog vetra bio još jači.

Ukoliko bi Zemlja ostala u eko zoni i izbegne efekat staklene bašte i Venerino prokletsvo u najboljem slučaju život bi se ipak stvorio i verovatno prilagodio vrelijim uslovima. Nego meni je palo na pamet nešto što tadašnji stanovnici planete verovatno ne bi imali potpuno pomračenje Sunca(37gem), zbog veceg radijusa zvezde koji bi se dodatno povecao približavanjem ka njoj.

Naravno da za svako ozbiljnije razmišljanje je potrebno i matematički izračunati sve ove parametre. Ja sam išao putem logike nikih činjenica koje su mi poznate. Logika je mač sa dve oštice. Verovatno grešim ali ko ce to dokazati .:-))

Onaj koji je bio u 37 Gem sistemu :-)) alias Radan

Temperatura bi bila veća i to bi nam smanjilo potragu za životom u svemiru, najprostije rečeno.

Pa ovako, pošto zvezda 37 Gem ima 1,1 puta veću masu od Sunca, ali i takođe ima 1,25 puta veći sjaj od Sunca, sigurno je da bi se stvari malo promenile u našem Sunčevom sistemu u slučaju da nam je matična zvezda 37 Gem. Ali naravno, zbog toga što i 37 Gem spada u istu klasu zvezda kao i naše Sunce, te promene ne bi bile toliko velike, ali dovoljne da bi se primetile. Treba uzeti u obzir da je 37 Gem starija za tačno milijardu godina od našeg Sunca, pa stoga verovatno ima i malo težih elemenata u sebi od našeg Sunca, pošto je za tih milijardu godina potrošilo dovoljno svog goriva da bi se to videlo. Sledeće što se mora videti je to da je luminoznost, tj. sjaj 37 Gem veći od Sunca za 1,25 puta, te bi tako do Zemlje stizalo više energije nego što stiže od Sunca, što, logično, ima za posledicu povišenje atmosferske temperature na Zemlji, ali i na Merkuru, Veneri, Marsu, dok na tzv. spoljnim planetama Sunčevog sistema ovo bi igralo daleko manju ulogu zbog toga što su te planete previše daleko od svoje zvezde da bi se ovo u nekoj većoj meri izmerilo, verovatno bi temperatura na Juipiteru bila viša za nekih 5-10 stepeni prosečno, dakle dosta zanemarljivo, dok na primer, na Neptunu i Plutonu skoro da i ne bi bilo nikakvog povećanja temperarure.

Ali da se vratimo na unutrašnji Sunčev sistem, odnosno na prve 4 planete sistema. Na Merkuru i Veneri, sjaj veći za 1/4 veoma bi se odrazio na povišenje temperature na površini i atmosferi tih planeta a pogotovo to važi za Merkur koji je udaljen prosečno oko 58 miliona km. Na Merkuru bi povišenje temperature bilo oko, najverovatnije, 70-85 stepeni Celzijusa, dok bi na Veneri to iznosilo oko 60-80 stepeni, to zbog toga što je atmosfera na Veneri izrazito gusta i što ima izraziti efekat staklene bašte. Na Zemlji bi povećanje bilo značajno manje, možda oko 15-20 stepena Celzijusa prosečno, a na Marsu bi to iznosilo oko 10-12 stepeni. Pošto je masa 37 Gem veća od Sunčeve za 1,1 to bi i gravitaciona sila kojom zvezda deluje na ostale planete bila neznatno povećana, i najverovatnije da bi došlo do izvesnih izmena orbita svih planeta, ali ne toliko velikih. Moguće da bi se i rotiranje oko sopstvene ose malo povećalo ili skratilo. To je otprilike sve što mogu za sada da kažem i mislim da to otprilike odgovara stvarnosti.

Pozdrav od Aleksandra Kostića

[ Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa ]
[ Instrumenti | Istorija i tradicija | Efemeride ]