Nasin svemirski
teleskop Spicer (Spitzer Space Telescope) je izvršio prva
merenja dnevnih i noćnih temperatura na jednoj planeti van
Sunčevog sistema. Infracrveni teleskop je otkrio da je gasoviti
džin sličan Jupiteru, koji kruži vrlo blizu oko svoje matične
zvezde, vreo sa jedne i možda hladan kao led sa druge strane.
Istraživači su
koristili Spicer kako bi odredili promene u temperaturi na
relativno bliskoj planeti Epsilon Andromedae b, koja kruži oko
matične zvezde svakih 4,6 dana. Epsilon Andromedae b je
otkrivena 1996. godine, udaljena je 40 svetlosnih godina, a
zvezda Epsilon Andromedae vidljiva je golim okom u sazvežđu
Andromede. Oko iste zvezde kruže još dve poznate planete, na
orbitama većim od orbite Epsilon Andromedae b.
“Ova planeta ima
džinovsku usijanu pegu na strani koja je okrenuta ka zvezdi,”
rekao je dr. Joe Harrington (University of Central Florida,
Orlando), glavni autor rada u kojem je otkriće objavljeno.
“Temperaturna razlika između dnevne i noćne strane govori o
protoku energije u atmosferi planete. U suštini, proučavamo
vremenske prilike na jednoj egzotičnoj planeti.”
Ovo je prvi put da
je bilo kakva vrsta promene primećena na površini vansolarne
planete.
“Ovo je
spektakularno otkriće,”rekao je dr. Michael Werner (NASA's Jet
Propulsion Laboratory, Pasadena, California). “Kada smo
projektovali Spicer pre toliko godina, nismo očekivali da će
doneti revoluciju u oblasti proučavanja vansolarnih planeta.”
Naučnici veruju da
je, usled uticaja gravitacije zvezde, planeta uvek istom stranom
okrenuta ka njoj, kao Mesec ka Zemlji. Ipak, kako je ova planeta
gasovita, njena spoljašnji slojevi atmosferi mogu kružiti brže
od unutrašnjih.
Prema astronomima,
zabeležena temperaturna razlika između dve strane iznosi oko
1400 stepeni Celzijusa. Tako velika razlika govori da atmosfera
najverovatnije apsorbuje i ponovo zrači svetlost zvezde tako
brzo da se gas koji kruži vrlo brzo ohladi. Ovo je situacija
drugačija nego kod Jupitera, kod kojeg je temperatura manje-više
jednaka u celom spoljašnjem delu atmosfere.
“Ako biste se
kretali duž planete od noćne ka dnevnoj strani, skok u
temperaturi bi bio jednak skoku u grotlo vulkana,” izjavio je
dr. Brad Hansen (University of California, Los Angeles).
