|
Dijamantski svetovi su mogući. Prema izveštaju predstavljenom ove nedelje na konferenciji o ekstrasolarnim planetama u Aspenu (Kolorado), neke od tih planeta bi se mogle sastojati najvećim delom od raznih ugljenikovih jedinjenja, uključujući i dijamant. Zemlja, Mars i Venera su ‘silikatne planete’, koje se satoje uglavnom od silicijum-kiseonik jedinjenja. Astrofizičari smatraju da bi oko nekih zvezda u našoj galaksiji isto tako mogle kružiti i ‘ugljenične planete’.
"Ugljenične planete bi mogle nastati na manje-više sličan način kao jedna vrsta meteorita u Sunčevom sistemu," rekao je dr. Mark Dž. Kušner sa Prinston Univerziteta, podnoseći izveštaj u Aspenu zajedno sa dr. Sarom Siger sa Karnegi instituta u Vašingtonu. "Ovi meteoriti sadrže velike količine ugljenikovih jedinjenja kao što su karbidi, organska jedinjenja, i čak i poneki malecni dijamant." Zamislite takav meteorit veličine planete, i zamislili ste ugljeničnu planetu. Smatra se da planete nastaju zgušnjavanjem gasovitih diskova koji kruže oko mladih zvezda. U gasu sa viškom ugljenika ili premalo kiseonika, umesto silicijumovih bi nastajala ugljenikova jedinjenja, kao što su karbidi ili grafit. Ovo je moguće objašnjenje nastanka ugljeničnih hondrita, kao i mogućnosti postojanja ugljeničnih planeta. Kondenzovani grafit bi se pretvorio u dijamant usled visokog pritiska unutar planeta, potencijalno formirajući kilometarske dijamantske slojeve. Neke od već poznatih vansolarnih planeta malih i srednjih masa bi mogle biti ugljenične planete, koje bi lako preživele visoke temperature u blizini matične zvezde ako bi imale masu Neptuna. Ugljenične planete bi se najverovatnije sastojale uglavnom od karbida, mada bi možda imale metalna jezgra i znatnu atmosferu (karbidi su vrsta keramike koja se koristi za oblaganje cilindra motora na motociklu, izmedju ostalog). Planete koje kruže oko pulsara PSR 1257+12 su dobri kandidati za ugljenične planete; moguće je da su nastale nakon eksplozije zvezde koja je, stareći, proizvodila ugljenik. Dobri kandidati su i planete koje se nalaze bliže centru Galaksije, gde su zvezde u proseku bogatije ugljenikom u odnosu na Sunce. Postepeno, Galaksija u celini postaje bogatija ugljenikom; u budućnosti, sve planete koje bi nastajale bi mogle biti ugljenične. "Nema razloga za mišljenje da će ekstrasolarne planete biti iste kao one u Sunčevom sistemu." Rekao je Kušner. "Mogućnosti su zapanjujuće. Nasina TPF (Terrestrial Planet Finder) misija će možda biti u stanju da uoči ove planete," dodao je. U spektru ugljeničnih planeta bi nedostajala voda, a umesto nje bi se javili ugljen-monoksid, metan, i moguća dugolančana ugljenikova jedinjenja nastala u fotohemijskim procesima u atmosferama posmatranih planeta. Površine ugljeničnih planeta bi mogle biti pokrivene slojem dugolančanih ugljenikovih jedinjenja – drugim rečima, nečim sličnim sirovoj nafti ili katranu. Prvi TPF teleskop, optički teleskop nekoliko puta veći od HST-a, je predvidjen za lansiranje 2015 godine. TPF misije će biti posvećene traganju za zemljolikim planetama i odredjivanju njihove pogodnosti za život. (11.02.2005.)
|
