Naučnici su, koristeći Nasin svemirski teleskop Spitzer,
otkrili i direktno snimili smeđeg patuljka, 50 puta težeg od
Jupitera, koji kruži, zajedno sa jednom planetom, oko zvezde
slične Suncu. Takav raspored do sada nije viđen, ali, kako tvrde
naučnici, može biti uobičajen, dovodeći do nastajanja
planetarnih sistema sa neuobičajenim orbitama planeta.
Sistem je udaljen samo 11 parseka, i nalazi se u sazvežđu
Riba. HD 3651A je nešto manja od Sunca (0.79 MSun, 0.87 RSun), a
oko nje kruži HD 3651b, planeta nešto veća od Saturna, po
kratkoj, vrlo izduženoj putanji.
Eliptičnost putanje planete je ukazivalo na moguće postojanje
uticaja gravitacije nekog do sada nevidljivog objekta, koji bi
odvlačio planetu od zvezde. Taj objekat je novootkriveni
T-patuljak HD 3651B. Projektovano rastojanje dve zvezde je oko
480 a.j.
Na ovom rastojanju, koje implicira veliku poluosu u intervalu
od 250 do 1000 a.j., HD 3651B leži unutar oblasti koju u
Sunčevom sistemu zauzimaju komete Oortovog oblaka. Ako u HD 3651
sistemu postoji nešto slično Oortovom oblaku, moguće kao
rezultat migracije HD 3651b, onda HD3651B može da raseje
značajan procenat ovih malih tela nazad u unutrašnje oblasti
planetnog sistema, što bi izazvalo intenzivno bombardovanje
postojećih planeta u toj oblasti.
Kao uzrok ovakvog događaja, HD 3651B bi mogao da igra ulogu
Nemezisa u HD 3651 sistemu. Ovaj hipotetički pratilac Sunca je
predlagan kao objašnjenje periodičnosti masovnih izumiranja,
brzinu stvaranja kratera, obrtanja Zemljinog magnetnog polja i,
nedavno, neobičnih putanja planetoida unutrašnjih oblasti
Oortovog oblaka.Ako bi HD 3651B bio prisutan u Sunčevom sistemu,
bio bi nevidljiv golim okom, ali lako otkriven npr. Hiparkosom.
Ipak, traganja za Nemezisom nisu dala rezultate. HD 3651 sistem,
sa druge strane, izgleda ima svoju verziju HD 3651B, oličenu u
HD 3651B.
Merenja radijalnih brzina zvezda su već otkrila nekoliko
smeđih patuljaka koji su pratioci zvezda oko kojih su primećene
planete, npr. HD 38529, HD 168443 i HD 202206, minimalnih masa,
redom, 12.7, 17.2 i 17.4 masa Jupitera. Dok HD 38529 i HD 168443
kruže oko svojih matičnih zvezda na udaljenosti od bar 10 puta
većoj od udaljenosti otkrivenih planeta, smeđi patuljak koji je
pratilac HD 202206 se kreće na putanji unutar putanje planete.
Svi ovi sistemi su zanimljivi primeri koji mogu da ukažu na
to da se procesi formiranja i smeđih patuljaka i planeta mogu
odvijati oko iste zvezde na raznim udaljenostima. Ovo najnovije
otkriće je novi dokaz koji podržava tu teoriju.
