Sve do sada otkrivene vansolarne planete, njih više od sto, su Jupiterolike: velikih su dimenzija i gasovite su. Ali za razliku od našeg Jupitera sve ove planete orbitiraju u blizini matične zvezde. Takvi sistemi se bitno razlikuju od našeg, Sunčevog sistema, jer se naše velike gasovite planete nalaze na udaljenim obritama, dok su bliže Suncu postavljene manje, stenovite planete.

Slika pokazuje frontalan izgled diska prašine oko zvezde Vege. Struktura diska ukazuje na postojanje dva svetle grudve koje su predstavljene žutom i crvenom bojom. Zvezda, jedva uočljiva, locirana je na sredini između grudvi i označena je sa zvezdicom (*).  Procenjen položaj planete i smer njenog  kretanja je označen sa "X" i strelicom.

Vegin planetarni sistem

Čini se da smo sada na tragu nešto drugačijem sistemu.

Britanski astronomi su 1. decembra 2003. u Astrofizičkom žurnalu (Astrophysical Journal) objavili rezultate svojih najnovijih istraživanja. Njihovi podaci se zasnivaju na osmatranjima pomoću SCUBA kamere koja je stvorena u britanskom Astronomy Technology Centre (ATC) i predstavlja trenutno najosetljiviju submilimetarsku kameru na svetu, a instalirana je na opservatoriji James Clerk Maxwell Telescope na Havajima.

Kompjuterske analize tih snimaka i model koji je ponuđen govore o postojanju planete Neptunovog tipa na sličnoj razdaljini od Vege kao što je i Neptun daleko od Sunca. Šta više i ta Neptunolika planeta ima masu sličnu masi našeg Neptuna. Tolika razdaljina planete od matične zvezde ostavlja dovoljno prostora za manje stenovite planete unutar planetine orbite. Baš te planete su interesantne za astronome jer bi one mogle da budu slične Zemlji. Pretpostavka o postojanju planeta unutar diska prašine zasniva se na nepravilnom obliku diska. Po predloženom modelu takav oblik diska rezultat je baš prisustva planeta.

Model dalje sugeriše da je Neptunolika planeta formirana zapravo mnogo bliže zvezdi nego što je njen položaj sada. Pošto se pomerila na sadašnju široku orbitu tokom 56 miliona godina, mnoge komete su bile premeštene sa njim uzrokujući da prašina diska bude zgrudvana.

Smatra se da se takav proces premeštanja planeta dogodio i u Sunčevom sistemu, tj. da je Jupiter svojevremeno "odgurnuo" Neptun na sadašnju orbitu. To bi dalje moglo da znači da i oko Vege postoji masivna Jupiterolika planeta.

Ostaje da se vidi

Sve ovo, ako je tačno, čini Vegin planetarni sistem dosta sličnim Sunčevom, što raduje naročito astrobiologe koji su više od svih zainterosovani za bilo šta što makar podseća na Zemlju i njeno okruženje.

Ostaje da se model testira u budućnosti. On predviđa da se grudve u disku rotiraju oko zvezde jednom u tri stotina godina. Osmatranja kroz nekoliko godina mogla bi da uoče ovo rotiranje. Astronomi inače dosta očekuju i od sledeće generacije teleskopa i kamera.

(decembar 2003.)

vrh