am@astronomija.co.yu

 

 
 Vansolarne planete
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

vansolarne planete
Vansolarne planete, zašto tragamo za njima
 

Jovan Stojadinović
chedathedog@yahoo.com

 

 

 

 
Deo texta "Prepis novinskog isečka pronađenog na tavanu porodične svemirske letelice 'Medium SR2004' (trenutno stacionirane na planeti HD 61628 b) sa autentičnim komentarom nepoznatog autora" objavljenog u Mladom fizičaru #97)
 

…hvata te klaustrofobija dok sediš u maloj hladnoj zamračenoj sobi bez prozora i bez nameštaja to je možda čak više najobičnija ostava a ne soba a što je još gore deliš je sa paradom nasmejanih zombija svi ste vi manje više isti ali ipak osećaš da se po nečemu razlikuješ da jeste i ti se svakog dana napajaš iz spravice u zidu nalik na utičnicu iznad koje piše Sol ali ti to nesumnjivo radiš mnogo bolje od bilo koga drugog tu je ludi kepec Merk koji konstantno napaja samo jednu svoju polovinu stvarajući asimetriju koja je postala čest motiv tvojih košmara pa je tu ohola trovačica Vene po čijem stalno užarenom licu vidiš da u njoj sve prosto ključa i da je odavno izgubila ono malo razuma koji je nekad imala mada sumnjaš da je tu bilo nečeg bitnog od samog početka zatim ide Ars tvoj crveni besni polubrat suve kože i sedog temena kojeg je možda i najstrašnije videti jer sigurno znaš da je u njemu nekada bilo života pre nego što se pretvorio u zombija koji sada stoji pred tobom onda je tu veliki debeli Piter ne želiš čak ni da razmišljaš o njemu i njegovom zamagljenom pogledu i velikoj crveni mrlji na obrazu koja se prosto usija kada pokuša da razmišlja najgora kombinacija tako veliki a tako glup on je opasan po okolinu zatim Sat sa onim smešnim i u stvari žalosnim šeširom kojeg nikad ne skida i od kojeg je nakon svih ovih godina ostao skoro samo obod onda dolazi Ran koji leži na podu i nikada ne ustaje i kojeg moraš tako da kotrljaš kao brvno do Sola pa Ptun sa nepopravljivo izgužvanom odećom i frizurom kao da je upravo došao sa najvetrovitijeg mesta na svetu plavog lica i izbečenih očiju koja su ogledalo anksioznosti koja vri u njemu (a i još svašta nešto osim anksioznosti – tek ti je sada jasno zašto se Piter, Sat, Ran i Ptun predstavljaju kao Gasoviti Džinovi) i na kraju neurotični Luton mali sivi reumatični ostareli blesan koji ide po sobi svo vreme jednom rukom dodirujući zid i mrmljajući ja sam planeta ja sam planeta ja sam planeta…

* * * * *

Mislim, mora da negde možeš da pronađeš bolje društvo od ovog, ha?

 

(11.02.2005.)

vrh