|
|
|
vansolarne planete |
|
Vansolarne planete, zašto tragamo za njima |
| Deo texta "Prepis novinskog
isečka pronađenog na tavanu porodične svemirske letelice 'Medium
SR2004' (trenutno stacionirane na planeti HD 61628 b) sa
autentičnim komentarom nepoznatog autora" objavljenog u Mladom
fizičaru #97) |
…hvata te klaustrofobija dok sediš u maloj hladnoj zamračenoj sobi
bez prozora i bez nameštaja to je možda čak više najobičnija ostava
a ne soba a što je još gore deliš je sa paradom nasmejanih zombija
svi ste vi manje više isti ali ipak osećaš da se po nečemu
razlikuješ da jeste i ti se svakog dana napajaš iz spravice u zidu
nalik na utičnicu iznad koje piše Sol ali ti to nesumnjivo radiš
mnogo bolje od bilo koga drugog tu je ludi kepec Merk koji
konstantno napaja samo jednu svoju polovinu stvarajući asimetriju
koja je postala čest motiv tvojih košmara pa je tu ohola trovačica
Vene po čijem stalno užarenom licu vidiš da u njoj sve prosto ključa
i da je odavno izgubila ono malo razuma koji je nekad imala mada
sumnjaš da je tu bilo nečeg bitnog od samog početka zatim ide Ars
tvoj crveni besni polubrat suve kože i sedog temena kojeg je možda i
najstrašnije videti jer sigurno znaš da je u njemu nekada bilo
života pre nego što se pretvorio u zombija koji sada stoji pred
tobom onda je tu veliki debeli Piter ne želiš čak ni da razmišljaš o
njemu i njegovom zamagljenom pogledu i velikoj crveni mrlji na
obrazu koja se prosto usija kada pokuša da razmišlja najgora
kombinacija tako veliki a tako glup on je opasan po okolinu zatim
Sat sa onim smešnim i u stvari žalosnim šeširom kojeg nikad ne skida
i od kojeg je nakon svih ovih godina ostao skoro samo obod onda
dolazi Ran koji leži na podu i nikada ne ustaje i kojeg moraš tako
da kotrljaš kao brvno do Sola pa Ptun sa nepopravljivo izgužvanom
odećom i frizurom kao da je upravo došao sa najvetrovitijeg mesta na
svetu plavog lica i izbečenih očiju koja su ogledalo anksioznosti
koja vri u njemu (a i još svašta nešto osim anksioznosti – tek ti je
sada jasno zašto se Piter, Sat, Ran i Ptun predstavljaju kao
Gasoviti Džinovi) i na kraju neurotični Luton mali sivi reumatični
ostareli blesan koji ide po sobi svo vreme jednom rukom dodirujući
zid i mrmljajući ja sam planeta ja sam planeta ja sam planeta…
* * * * *
Mislim, mora da negde možeš da pronađeš bolje društvo od ovog,
ha?
|
(11.02.2005.)
vrh
|
