Snimak prstena bisera oko supernove SN1987A

Astronomi su ponekad u prilici da posmatraju grandiozne eksplozije supernova, kao i kasnije posledice širenja udarnog talasa koji se prostire oko centra eksplozije.

Ovu relativno retku kosmičku pojavu, astronomi su zabeležili pre 17 godina, posmatrajući gigantsku zvezdanu eksploziju-bljesak, najsnažniju još od one koju je posmatrao J. Kepler pre 400 godina.

SN1987A

Događaj je registrovan 23. februara 1987. godine, i umiruća zvezda je bljesnula snagom od 1.000.000.000 Sunca. Zvezda je u stvari eksplodirala još pre 160.000 godina, ali je svetlosti trebalo toliko vremena da stigne do Zemlje. Ova supernova se nalazi u Velikom Magelanovom oblaku. Supernova je dobila oznaku: SN 1987A. Veliki blesak je trajao nekoliko meseci, i polako se smanjivao - do sada za oko milion puta.

Ovakvu astronomsku poslasticu nije propustio da prati ni svemirski teleskop Habl, koji je od svog lansiranja redovno pratio događanja oko pomenute supernove. Prošle godine Habl je načinio fotografiju, pravi šou koji je napravio udarni talas kada se raspršio u prsten gasova pre oko 20.000 godina. Pod velikim pritiskom udarnog talasa, užareni gas je počeo da sija slično PRSTENU PERLI oko centra eksplozije.

Ove velike sjajne perle se stalno pojavljuju, i pretpostavka je da će se pojavljivati sve dok ne obrazuju pun svetli prsten oko centra eksplozije.

Ova fenomenalna fotografija je snimljena 28. novembra 2003. godine sa modernom kamerom (Advanced Cammera) koja se nalazi na Hablovom teleskopu. Na njoj se vidi mnogo sjajnih tačaka oko gasovitog prstena koji izgledaju kao ogrlica od perli-bisera.

Perle su nastale od supersoničnog udarnog talasa, oslobođenog eksplozijom koja se raspršila u obliku prstena, brzinom većom od milion milja na sat, i pri tom ugrejao prsten do usijanja, prouzrokujući buktanje njegove najudaljenije unutrašnje strane.

Prva svetla tačka je otkrivena 1996. godine, a sada ih ima na desetine.

Celokupni prsten će blještati kada bude apsorbovao punu snagu praska, a za par godina će biti toliko blještav, da će moći da osvetli zvezde koje ga okružuju. Izduženi objekti koji se šire u sredini prstena su ostaci koji ostaju posle eksplozije supernove. Blještavi ostaci se zagrevaju radioaktivnim elementima, uglavnom titanijumom 44, koji nastaje u eksplozijama supernovih, i oni će nastaviti da sijaju desetinama godina.

Prsten, prečnika jedne svetlosne godine je već postojao kada je došlo do eksplozije zvezde, jer se veruje da zvezde rasprostiru prsten oko sebe 20.000 godina pre nego što se dogodi eksplozija supernove.

Habl svemirski teleskop će i dalje da nastavi posmatranje stvaranje prstena oko SN1987A.

Izvor: Hubble Space Telescope

(mart 2004.)

vrh