Drugi svetovi
Otkriven najstariji planetarni disk

Za svako pravilo postoji izuzetak. Jedno pravilo u astronomiji, potkrepljeno mnogim dokazima, jeste da disk prašine oko novorođene zvezde nestaje za nekoliko miliona godina. Najverovatnije, nestaje usled nastanka planeta od materijala od kojeg je sačinjen. Astronomi su otkrili prvi izuzetak od ovog pravila - 25 miliona godina star disk koji ne pokazuje dokaze nastanka planeta.

“Pronalaženje ovog diska je neočekivano kao nalaženje dvestogodišnje osobe,” rekao je astronom Lee Hartman (Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics (CfA)), glavni autor rada u kojem je otkriće objavljeno.

Javlja se pitanje zbog čega u ovom disku nisu nastale planete, iako je u poodmaklom dobu. Većina protoplanetarnih diskova traje samo par miliona godina, a do sada najstariji disk je postojao oko 10 miliona godina.

“Ne znamo zašto ovaj disk traje toliko dugo, zato što ne znamo šta je to što pokreće proces nastanka planeta,” rekla je koautor Nuria Calvet (CfA).

Disk rotira oko para crvenih patuljaka u sistemu Stephenson 34, udaljenom oko 350 svetlosnih godina, u sazvežđu Bik. Podaci dobijeni NASA-inim svemirskim teleskopom Spitzer govore da se unutrašnja ivica diska nalazi na 65 miliona, a spoljašnja na bar 650 miliona milja od dvojne zvezde. Još materijala može rotirati na većim udaljenostima, gde su temperature preniske da bi Spitzer bio u stanju da ga detektuje.
Starost diska je izračunata prema modelima centralnih zvezda sistema, pošto su zvezde i disk iste starosti. Izgled samog diska takođe odgovara poodmaklom dobu.

“Disk izgleda drugačije od većina onih koje smo do sada videli. Izgleda kao da je mnogo više evoluirao od onih oko mlađih zvezda,” rekao je Hartmann.

Hartmann i Calvet zastupaju različita mišljenja o budućnosti diska oko sistema Stephenson 34.
“Većina zvezda za 10 miliona godina uradi sve što je trebalo da uradi,” kaže Hartmann. “Ako planete do sada nisu nastale, verovatno nikad i neće.”

Calvet se ne slaže. “U disku se još uvek nalazi velika količina gasa, tako da je još uvek moguće formiranje planeta.”

Oba astronoma naglašavaju da su takve rasprave prirodni deo naučnog procesa.

“Neki ljudi očekuju da naučnici znaju sve odgovore. Međutim, istraživanje se sastoji u ispitivanju granica poznatog,” kaže Hartmann. “Zato to i jeste tako uzbudljivo!”

U budućnosti, Hartmann i Calvet planiraju potragu za još starih diskova, kako bi saznali zašto neki diskovi žive duže od drugih.

“Važno je naći još ovakvih objekata, pošto nam oni daju nagoveštaje o uslovima koji utiču na nastanak planeta,” rekla je Calvet.

(20.07.2005.)

vrh