Drugi svetovi
Trostruki zalazak Sunca

Dr. Maciej Konacki (Mači Konacki), astronom sa Kalteka, sponzorisan od strane NASA-e, objavio je u novom broju časopisa Nature otkriće planete u trostrukom zvezdanom sistemu. Korišćeni instrument je teleskop Keck I (planina Mauna Kea, Havaji), a metoda nešto modifikovana klasična metoda radijalne brzine.

Kliknite na slike

Umetnički prikaz zalaska tri Sunca

Par zvezda koji obilazi treću zvezdu

Razvijajući detaljne modele bliskih višestrukih sistema, Konacki je uspeo da razmrsi zamršeni kombinovani spektar koji stiže od nas od posmatrane tri zvezde. To mu je omogućilo da, po prvi put, izdvoji uticaj planete na zvezdu blisku drugoj zvezdi, ili zvezdama, u sistemu. Od 20 do sada posmatranih sistema, HD 188753, udaljen 149 svetlosnih godina od Sunca, u sazvežđu Labud, jedini je u kojem je otkrivena planeta.

Planeta pripada klasi “vrelih Jupitera”, gasovitim džinovima koji jure blizu svojih matičnih zvezda. U ovom slučaju, planeta svaka 3,3 dana opisuje putanju oko zvezde, oko koje kruži i par zvezda sa periodom revolucije od 25,7 godina (dve zvezde kruže i jedna oko druge, tj. oko zajedničkog centra mase, sa periodom od 156 dana).

Ovaj trio je smešten u deo prostora čiji je prečnik otprilike jednak udaljenosti između Saturna i Sunca. Tako skučen životni prostor dovodi u pitanje teorije nastanka vrelih Jupitera. Astronomi su smatrali da vreli Jupiteri nastaju daleko od matičnih zvezda, nakon čega migriraju ka unutrašnjosti.

“U ovako bliskom sistemu na periferiji ne bi bilo mesta za nastanak planete,” kaže Konacki.

Naime, dve udaljenije zvezde su masivnije od centralne zvezde, tako da je njihov gravitacioni uticaj ogroman. Par kruži oko primarne zvezde po vrlo ekscentričnoj orbiti koja se nalazi na udaljenosti od 6 do 18 AJ. Ova ekscentričnost povećava nestabilnost diska oko centralne zvezde. Konacki procenjuje da je, usled gravitacionih perturbacija para, prečnik protoplanetarnog diska smanjen na 1,3 AJ, daleko ispod tzv. snežne granice (granice iza koje je moguć nastanak leda i drugih čvrstih materijala potrebnih za nastanak jezgara gasovitih džinova; oko 3 AJ).

“Kako je ta planeta nastala u tako složenim okolnostima je vrlo zbunjujuće. Mislim da imamo još mnogo toga da naučimo o nastanku džinovskih planeta,” rekao je Konacki.

U svakom slučaju, kako kaže Konacki, “pogled sa ove planete mora biti spektakularan”, sa dvostrukim ili, s vremena na vreme, trostrukim zalaskom sunca.

(20.07.2005.)

vrh