Drugi svetovi
Velika NLO debata

Dobra vest je da ankete pokazuju da između jedne i dve trećine ljudi smatra da vanzemaljski život postoji. Čudna vest je da skoro isti procenat smatra da vanzemaljci posećuju Zemlju.

Kliknite na sliku

Par vanzemaljaca snimljen u vojnoj bazi negde u SAD

Nekoliko televizijskih emisija je trezveno razmotrilo mogućnost da vanzemaljske letelice narušavaju naš vazdušni prostor, povremeno se spuštajući dovoljno dugo da bi izvršili bizarne (i, u većini država, nezakonite) eksperimente nad baksuznim građanima. Iako ove emisije mame gledaoce nagoveštavajući da će najzad naći rešenje takozvane “NLO debate”, one to nikada ne čine. To rešenje će, izgleda, zauvek biti van domašaja.

Oko kojih pitanja se ovde raspravlja? Prvo, uprkos vatrenim diskusijama u kojima učestvuju svi zainteresovani, priznajmo da međuzvezdano putovanje ne krši fizičke zakone. Ono je moguće. Na kraju krajeva, Pionir i Vojadžer su već skoro tri decenije na nemarnom međuzvezdanom putovanju. Štos je u tome, naravno, što bi ovim letelicama trebalo 70 hiljada godina da stignu makar do najbližih zvezda (a nisu čak ni usmerene ka njima). Sa našim znanjem fizike, vrlo je teško bitno, i bezbedno, smanjiti to vreme putovanja. Naravno, teorijski bi bilo moguće stvoriti crvotočine ili neku drugu egzotičnu olakšicu za kosmičko krstarenje velikim brzinama, ali takav pristup je u potpunosti spekulativan.

A to, u stvari, i nije suština. Ono što mi smeta kod tvrdnje da se čudne letelice šunjaju našom planetom nije način putovanja, već nedostatak dokaza. Brinuću o tome kako su stigli kada budem bio ubeđen da su zaista stupili na pozornicu.

Pa, jesu li? Koliko su dobri dokazi? Tokom nedavne TV emisije u kojoj sam učestvovao, gostujući stručnjaci, koji već duže vreme proučavaju NLO-ove, zastupali su svoj slučaj pokazujući fotografije navodnih letećih tanjira koji lebde na malim visinama. Neki od ovih objekata su ličili na svetla van fokusa, dok su drugi ličili na felne-frizbije uhvaćene u letu.

Pošto su prvi nužno nejasni, više pažnje sam obratio na ove druge. Kako možemo znati da to NISU felne, bačene u vazduh od strane prevaranta sa kamerom? Odgovor jednog stručnjaka: “ove fotografije prolaze testove.” Upitan kakvi su testovi u pitanju, odgovorio je da nam “atmosferski efekti daju ograničenje udaljenosti, a pažljivo ispitivanje isključuje fotografske trikove.” Pa, prvo je prilično rizično, i zasniva se na nekoj pretpostavci o atmosferskim uslovima (da li je bilo dosta smoga u Los Anđelesu?), a drugo ne dokazuje ništa. Na pravom snimku leteće felne ne bi, na kraju krajeva, bilo fotografskih trikova.

Dodatni dokaz koji se beskrajno navodi jeste “svedočenje stručnjaka.” Piloti, astronauti, i druge osobe iskusnih očiju i zadivljujućih akreditiva, tvrde da su videli čudnu letelicu u vazduhu. Može se reći da su ovi svedoci videli nešto. Ali, samo zato što ne prepoznajete vazdušni fenomen, ne znači da je u pitanju vanzemaljski posetilac. To zahteva dodatne dokaze koji, do sada, izgledaju isto toliko neubedljivo kao i snimci tanjira načinjeni bez ikakavih fotografskih trikova.

Šta je sa onima koji su upoznali ta bića? Priče o otmicama su sasvim odvojeno polje ispitivanja, kojim se neću baviti ovde, mada moram priznati da je zanimljivo videti fotografije ožiljaka na koži ljudskih ispitanika, praćene tvrdnjom da su uzroci ovih manjih nagrđivanja prestupi vanzemaljaca. Čak i ako ostavimo po strani pitanje zbog čega bi bića sa dalekih zvezda dolazila na Zemlju kako bi seckali meštane, ovi dokazi su, opet, nejasni. Ožiljke mogu napraviti vanzemaljci, ali opet, mogu i supružnici, i mnogi drugi uzroci.

Kada su saterani u ćošak, i kada su upitani ima li stvarnih dokaza posete vanzemaljaca, stručnjaci u ovoj emisiji su se povukli govoreći da “pa, ne znamo odakle dolaze. Ali nešto se nesumnjivo događa.” Druga rečenica nije protivrečna. Prva je jednostavno blesava. Ako leteći tanjiri i eksperimentatori ne dolaze sa drugih planeta, odakle, tačno, dolaze? Iz Belgije?

Krajnji zaključak je da dokazi o posetama vanzemaljaca nisu ubedili veliki broj naučnika. Nekoliko akademika piše članke za stručne časopise o vanzemaljskim letelicama i njihovim putnicima. Suočeni sa tim, NLO stručnjaci obično traže utočište u dva moguća objašnjenja:

a) Materijal koji bi bio ubedljiv dokaz je prikupljen i sakriven od strane vlade SAD-a. Iako beskrajno privlačan, ovo je argument iz neznanja (kao kada bi rekli “ne možemo vam pokazati dobar dokaz zato što ga nismo našli”), i nužno implicira da je svaka vlada na svetu uspešno skladištila sve vanzemaljske predmete. Osim ako, naravno, vanzemaljci posećuju samo SAD, gde je sakupljanje materijala koji padne na Zemlju podignuto na nivo umetnosti.
b) Naučnici su jednostavno odbili da pažljivo ispitaju ovaj fenomen. Drugim rečima, mogu samo sebe da krive zbog činjenice da teorija o posetama nije uspela da ih pridobije.
Ovo ne samo da je nepravedno, nego je i pogrešno. Naravno da ima istraživača koji su se i sami našli u toj oblasti, proučavajući priče, snimke, i čudne fotografije koje čine dokaze vanzemaljskog prisustva. Ali ne moraju to da rade. Žaliti se na taj način je kao govoriti filmskim kritičarima da bi filmovi bili bolji ako bi se oni sami uključili i stali iza kamera. Ali kritičari mogu sastaviti izvanredne i tačne procene nekog filma bez potrebe da učestvuju u njegovom pravljenju.

Teret pronalaženja dokaza je na onima koji iznose te tvrdnje, ne na onima kojima su izneseni podaci sumnjivi. Ako postoje istraživači koji su ubeđeni da letelice sa drugih svetova jure planetom, onda bi trebalo da istupe sa apsolutno najboljim dokazima koje imaju, a ne da se sklanjaju iza objašnjenja koja se zasnivaju na zaverama i zataškavanjima, ili nespremnosti drugih da prihvate predložene ideje. NLO advokati ne traže od nas da verujemo u nešto trivijalno ili nebitno, jer, ipak - teško da bi postojalo neko dramatičnije ili važnije otkriće od otkrića posetilaca sa drugih svetova.

Ako bismo mogli da dokažemo da su vanzemaljci ovde, ja bih bio pun strahopoštovanja kao i bilo ko drugi. Međutim, i dalje iščekujem neoborive dokaze.

(20.07.2005.)

vrh