AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Zvezde

Promenljive
Najsjajnije
Najblize
Katalozi
Bajerove oznake
Mere

Recnik

Sadržaj AM

          
zvezde

Antares
(Cor Scorpii; Kalb al Akrab; Vespertilio)
Alpha Scorpius; HR 6134; HD 148478; SAO 184415; PPM 265579

Zvezda

Ime

RA

Deklinacija

Prividna velicina

Apsolutna
velicine

Spektralni tip

Razdaljina (sv. god.)

h

m

s

?

'

''

Alpha Sco

Antares

16

29

29

-26

26

04

+1,1

-5,3

M1Ib

603,7

            


 
m.milan@EUnet.yu

Jedan vrlo sjajan "biser" u letnjem Mlecnom putu, Antares, vodi nas do jednog od velikih sazvezdja, znaka zodijaka ? Skorpije (Scorpius), nebeske skorpije, jednog od malobrojnih sazvezdja koja stvarno izgledaju onako kako su nazvana. Antares, koji predstavlja srce Skorpije ima istu crvenu boju kao i Mars. Iz tog razloga a i zbog toga sto se ova zvezda nalazi na putu Sunca i planeta cesto dolazi do zabune i mnogi ovu zvezdu mesaju sa  "Crvenom planetom". Na ovu cienicu ukazuje i samo ime zvezde. Ime Antares potice od reci "Anit-Ares" sto znaci "kao Mars", gde je "Ares" ime grckog boga rata.

Ova zvezda prve magnitude je po sjaju 13. zvezda na celom nebu bez obzira sto se nalazi na daljini od 600 svetlosnih godina. Pravi sjaj ove zvezde je stvarno ogroman ona je 12.000 puta sjajnija od Sunca. Zbog njene niske povrsinske temperature koja iznosi samo 3400 K ona zraci znatnu kolicinu elektrmanetnog zracenja u IC delu spektra. Ako bi se i ovo zracenje uzelo obzir Antares je "samo" 40.000 puta sjajniji od naseg Sucna. Niska povrsinska tepmeratura zajedno sa ogromnom izracenom energijom ukazuje na to da su dimenzije ove zvezde ogromne, toliko velike da astrnomi cak mogu da mere i dimenzije njenog prividnog diska. Kada bi se Antares nalazio na mestu Sunca, zvezda bi se prosirala 4 astronomske jednice u poluprecniku i dosegla bi do 4/5 rastojanja  od Sunca do Jupitera

Antares u Suncevom sistemu. Zuta tacka je Sunce, zatim slede orbite Merkura, Venere, Zemlje, Marsa i Jupitera.

Ova zvezda polako isprava pod uticajem zezdang vetra koji duva sa njene povrsine i odnosi izvesne kolicine zvezdanog materijala koji vrlo sporo obrazuju malu maglinu oko zvezde. Obicno, ovakve magline (koje su uobicajene oko ovakvih dzinova) nisu vidljive golim okom, ali u slucaju Antaresa ovaj oblak je obasjan sjajem Antaresovog pratioca, zvezde 5. magnitude koji se vesto skriva u ogromnom sjaju Antaresa. Antaresu najverovatnije nije ostalo jos mnogo vremena. On je dovoljno masivan da jednog dana u njemu nastane jezgro bogato gvozdjem i da eksplodira kao supernova, mnogo pre neogo sto bi imao mogucnosti da totalno ispari. Do ovog dogadjaja mozda prodje jos milion godina, ali mozda se to desi i nocas, zato posmatrajte ovu zvezdu, jednu od najlepsih zvezda na nocnom nebu.

[septembar 2001]

vrh