Aleksandar Ilicic

Jos nije napravljen toliko jak teleskop koji bi nam otkrio disk neke zvezde neracunajuci Sunce. Prva merenja zvezdanih precnika su nacinjena uredjajima zvanim stelarni interferometri ciji je rad zasnovan na principu interferencije svetlosnih talasa sa razlicitih delova nekog objekta konacnih dimenzija. Ovakvom metodom su odredjene velicine za izvestan broj zvezda. Tako je na primer za zvezdu a Oriona ili Betelgez izmerena velicina od 3 stota dela uglovne sekunde sto za udaljenost zvezde od 500 svetlosnih godina daje precnik od skoro 700 milijona kilometara ili 500 puta veci od suncevog. Inace dosada najveca ovako dobijena vrednost iznosi 5.6 stota dela sekunde za zvezdu R Kasiopeje.

Najznacajnije je da su dimenzije zvezda u neraskidivoj zavisnosti od njihovih temperatura i emisivnosti. Ova zavisnost je najocitije predstavljena u obliku Hercsprung–Raselovog dijagrama. Precnici tipicnih zvezda su u rasponu od nekoliko stotina miliona kilometara (super giganti), preko 1.4 miliona (Sunce), do nekoliko stotina kilometara (beli patuljci) ili cak i samo nekoliko desetina kilometara (neutronske zvezde).