U tradiciji Srba postoji prica po kojoj je neki kum ukrao breme slame od svog kuma i dok ju je nosio ona mu je ispadala putem. Tada je Bog ostavio ovu slamu na nebo za spomen na taj dogadjaj te se ona i danas na nebu vidi. Otuda i naziv Kumova, ili Kumovska slama.

Kod mnogih naroda Mlecni put je put. Luzicki Srbi kazu da je to put ptica selica, Rusi opet tvrde da je to Misji put, a slicno misle i Finci i Litvanci. Neka induska plemena u Mlecnom putu vide put dusa na nebo, a Ovidije u Metamorfozama kaze da je to put besmrtnika u uzviseno boraviste gospodara groma.

Kod nas postoji i prica po kojoj sveti Jovan, bozanski kum, vodi duse na onaj svet ovim putem.

Po grckoj mitologiji Zevs je zeleo da njegov tek rodjeni sin, Herakle, postane besmrtan, pa je preko Atene, ili Hermesa stavio decaka na grudi usnule Here da se napije bozanskog mleka. Decak je medjutim toliko snazno povukao mleko iz Herine dojke da se ova probudila i odgurnula ga. Tada se i njeno mleko prosulo, a od njega je nastao Mlecni put.