Letenka 2003 Izveštaj ekipe AD M. Milanković (Zrenjanin)

Ispostavilo se da je organizovanje Mesijeovog maratona kada mu i jeste vreme bilo prava stvar. Postignuti su najbolji rezultati u kratkoj (ali poučnoj) istoriji Mmaratona na ovim prostorima. Okupilo se dvadesetak ozbiljnih maratonaca, pa čak je i vreme bilo bolje nego ranijih godina.

Grupa iz Zrenjanina, sačinjena od pet članova, išla je pod zastavom Astronomskog drustva "Milutin Milankovic". Prešavši uspešno sve policijske prepreke postavljene vrlo tužnim povodom na svakoj ozbiljnijoj raskrsnici stigli smo do oboda Fruške gore. Put koji se proteže od Iriškog Venca preko Zmajevca do Letenke je, čini mi se, zadnji put popravljan kada su hominidi napustili Afriku. Punom brzinom upali smo u tri od desetak mogućih dubokih rupa na sred puta što je drastično bolji rezultat nego prethodnih godina.

Odmah po dolasku na prelepu Letenku instalirali smo, ne teleskope što bi svako normalan uradio, već bogatu banatsku trpezu. Klopa & piće su bili namenjeni svim učesnicima i posetiocima maratona što su mnogi sa zadovoljnstvom iskoristili.

Kao vođa ekipe iz Zrenjanina moram ovde da navedem jednu stvar koja nas je poprilično razočarala, ali ne i iznenadila. Nebo je bilo izuzetno svetlo. Toliko svetlo da se granična magnituda zvezda vidljivih golim okom kretala između 4-5 magnitude da bi drastično opala kako su oblaci nadolazili posle 02:00. Od beličaste trake naše jedine i voljene galaksije ni traga. Sve kritike idu planeti Zemlji i njenoj atmosferi.

Reč, dve o opremi, takmičenju i eMovima. Na raspolaganju su nam bila dva ruska školska teleskopa. Glavni teleskop je bio refraktor 70/700 sa okularom od 20mm. Drugi, pomoćni, teleskop je takođe refraktor 60/600 ali sa okularom 5mm gde i Sirijus izgleda kao zvezda 5 magnitude. U startu smo bili uskraćeni za mogućnost pronalaženja desetine M objekata, pre svega u Velikom medvedu, Komi i Devici. Svi objekti magnitude preko 8.5 su nam bili van domašaja sa izuzetkom prelepe Prstenaste magline. Tako smo u startu za cilj postavili pronalaženje tridesetak eMova, što bi i bilo dostignuto da se oblaci nisu nadvili pred zoru preko Strelca i celog neba.

Moja pohvala ide ostatku Zr grupe koji se svojski trudio da pronađe mesta na nebu gde bi morali biti tamni M objekti. Ta mesta su mnogo puta uspešno nađena, ali od eMova ni traga. Sve to je prolazilo uz stihove pesme: "a kada padne noć, ja zovem u pomoć, jer tebe nema tu."

Andromedu i njene dve satelitske galaksije smo promašili jer je pri horizontu bili suviše svetlo. Zašto nisu pronadjeni M38 i M3 pokazaće istraga. Astronomsko društvo je već oformilo komisiju koja treba da obrazuje anketni odbor koji će za cilj imati osnivanje kriznog štaba za privođenje pravdi lica odgovornih za nepronalaženje ova dva M zicera.

Jutro smo dočekali sa nađena 22 M objekta. Sve u svemu ok. Ono što nam je važnije od bilo kakve nagrade jeste stečeno iskustvo i pre svega upoznavanje sa astronomima amaterima profesionalcima, kako ih Sasa Zorkić zove.

Propust u organizaciji se desio na kraju kada odmah po završetku maratona nije proglašen pobednik, nisu pročitani zvanični rezultati i nije održana završna reč. Znali smo stalno kako stoji svaka ekipa tokom noći, ali mislim da se neka mini ceremonija proglašenja pobednika morala desiti dok smo svi bili na okupu. Tek pošto je ekipa iz Valjeva otišla a beograđani zaspali saznali smo i zvanične rezultate.

Čestitamo pobedniku i svima ostalima na spretnosti koju su pokazali kako u traženju eMova tako i u pravljenju teleskopa.

Naša velika zahvalnost ide sudiji na pokazanom strpljenju i toleranciji prema nama i našem teleskopu koji se često šetao tamo-vamo po zakonu neverovatnoće, te smo ga morali rukom pridržavati što izuzetno komplikuje stvari. Veliko hvala ekipi iz Beograda na pomoći oko nekih eMova i pozajmljenim kartama. Zahvaljujemo se Novosadjanima na šunkarici i svima ostalima na znanju koje su pokazali jer smo zaista od njih dosta naučili.

Ogromnu zahvalnost dugujemo nasim dugogodisnjim prijateljima Jupiteru i Saturnu koji su nam pomogli da lako dodjemo do eMova M44 i M1.

Pojavljivanjem na ovogodišnjem Mesijeovom maratonu dali smo podršku Astronomskom magazinu i Sasi Zorkiću u nastojanju da se obezbedi kontinuitet ovog lepog događaja do nekog trenutka kada će M maraton imati veliki značaj za našu zemlju i okupiti mnogo više M lovaca i ljubitelja astronomije.

(april 2003.)

vrh