(nastavak) 
< Prethodna | 1 |  2 | 3 |

Kako i čime tražiti Messierove objekte

Osnovno je da pronađete mesto posmatranja sa koga imate čist vidik u pravcu juga, tj. meridijana kroz koga prolazi većina nebeskih tela i baš tada ima najveću visinu. Najbolje je otići što dalje od bilo kog naseljenog mesta da bi se izbegao uticaj svetlosnog zagađenja. Ako to niste u mogućnosti možete posmatrati i sa periferije grada, samo što tada nemojte previše očekivati. Zatim je tu i pitanje instrumenta sa kojim će te posmatrati. Za početnike savetujem običan lovački ili mornarički dvogled. Oni imaju prečnike objektiva 35 - 60 mm, a u većanja se kreću od 6 – 20 puta. Njihova vidna polja su velika, čak i do 6⁰ , a stereoskopsko (sa oba oka) posmatranje ne umara oči. Ja sam počeo sa durbinom 20X50mm (koji su se nekada mogli kupiti u svim boljim optičarskim radnjama), čija je optika bila solidna i sa vidnim poljem 3⁰ . Cena današnjih dvogleda, npr. u Novom Sadu se kreće od 700 dinara za Kineske (7x50) koji i nisu tako loši, do 4500 za kvalitetnije. Za one koji poseduju refraktore ili reflektore, poželjno je da imaju veliku svetlosnu moć, ili kako se još kaže da su teleskopi  tipa ²rich field². Oni imaju odnos žižne daljine i prečnika objektiva najviše 10. Dvogledi  i mali refraktori imaju taj broj oko 7, a reflektori čak i do 5. Vidno polje takvih instrumenata je izuzetno svetlo i kontrastno tako da se lako se zapažaju magličasta nebeska tela, pa su zato idealni za početnike.

Potrebna vam je i zvezdana karta sa ucrtanim položajima objekata koje će te tražiti. Većina astronomskih softvera ima mogućnost da vam prikaže vidno polje sa Messierovim i sjajnim NGC objektima, pa to odštampajte, na formatu A4 ili A3. Neka budu prikazane zvezde do sjaja najviše 10^m, jer slabije nećete ni videti, a deep-space objekti do sjaja 12^m ako želite da vidite sve Messierove objekte. Posmatranje možete početi i nešto pre svršetka večernjeg astronomskog sumraka a završite neki minut posle početka jutarnjeg astronomskog sumraka ako ste eventualno propustili neki sjajniji objekat. Najpovoljnije vreme za održavanje Messierovog maratona je u danima oko prolećne ravnodnevice jer se tada teoretski mogu videti svi ovi objekti. To je zato jer se Sunce nalazi na takvom mestu gde nema nijednog, a i noći su još uvek relativno dugačke. Leti je posmatranje najugodnije, ali su tada noći vrlo kratke, pa se može videti tek nešto više od polovine Messierovih objekata.

Uvreženo je pravilo da se prvo posmatraju, tj. traže objekti koji prvi zalaze, znači oni u pravcu zapadnog horizonta, jer ih kasnije nećete videti pošto će se noć završiti pre njihovog ponovnog izlaska sa istoka. Obično se navode u redosledu traganja da su ta dva prva objekta galaksije M74 u Ribama i M77 u Kitu. Ova prva je na početku noći oko 19^h 30^m 20.marta ove godine na visini 9.5⁰, a druga 10⁰, a obe sjaja nešto iznad 10^m. Ovo govori da ne treba uzalud trošiti mnogo vremena na ova dva objekta, sem ako nemate fantastično čistu atmosferu i dobar teleskop (čitaj: bar 10cm prečnika objektiva). Čak je verovatnije da će se ugledati zbijeno jato u Zecu M79 što treba pokušati na početku astronomskog sumraka kada je ono na visini 13° sa sjajem 7.7^m!

Analizom vidljivosti objekata za sam početak predstojećeg Messierovog maratona na Letenki, vidi se da u pravcu zapada treba zatim naći Andromedinu maglinu sa svoja dva pratioca M32 i M110 jer su u 20h na visini 15° , a zatim pokušati sa M33 koja je na sličnoj visini. Prava noć počinje u 19^h 34^m i oni sa teleskopima većeg otvora, bar 20cm mogu pokušati naći najslabiji objekat M76 zvani Mali Dambel u Perseju koji je u 20^h na visini 30°.Ostali neka pređu na jugozapadni horizont gde zalaze neki objekti zimskog neba – M93, M41 i M46 i M47. Zatim  se vratite Perseju i Kasiopeji  i objektima M52, M103 i M34, i da ne dužim, u tabeli dajem redosled traženja objekata kako bih ja to uradio na predstojećem maratonu 20. marta ove godine.

Prilikom planiranja redosleda traženja nisam se strogo rukovodio time da se traže oni objekti po redosledu prolaska kroz meridijan, već sam uzeo u obzir i njihov sjaj. Oni objekti koji su i u meridijanu nisko nad horizontom, npr u Hidri ili Strelcu, imaju prednost nad nekim većeg sjaja koji su na srednjim visinama ili su blizu zenita. Objekti blizu zenita se dugo vremena zadržavaju visoko, npr, neke galaksije u Velikom Medvedu ili Lovačkim Psima, i njih možete tražiti u dužem vremenskom intervalu.U tabeli su navedeni i minimalni prečnici objektiva teleskopa koji bi trebalo da omoguće relativno lako detektovanje datog objekta, za neke objekte i njihovu visinu u meridijanu i vidljivost dvogledom.

Oni koji imaju teleskop sa ekvatorskom montažom imaju olakšan posao kod traženja one grupe galaksija u Devici. treba da znaju koliko im je vidno polje sa okularom koji koriste. Ja preporučujem da se teleskop što je moguće tačnije useveri, tj polarna osa dovede u pravac nebeskog pola. Takođe treba koristiti onaj okular koji daje najveće vidno polje bez aberacija (u slučaju teleskopa sa ogledalom to je koma). ja sam koristio okular žižne daljine 25mm koji je davao bezaberaciono vidno polje 1° i uvećanje 50x. U slučaju galaksija u Devici treba na karti tog područja krenuti od najzapadnije i pomerati teleskop po rektascenziji, npr. za dva vidna polja a po deklinaciji za pola vidna polja da bi se našla sledeća galaksija, itd. Zato treba na vreme napraviti detaljan plan pomeranja teleskopa jer će vam se u suprotnom lako desiti da se izgubite, i da ne znate šta vam je u vidnom polju! U jačim teleskopima, otvora većeg od 15cm, videće se i neke galaksije koji nisu Messierovi objekti, pa i na to treba obratiti pažnju.

 Redosled traganja za Messierovim objektima za 20/21. mart 2004.g.

Kraj astronomskog večernjeg sumraka, odnosno početak prave noći je u 19^h 33^m, a u 4^h 02^m počinje astronomski jutarnji sumrak, tako da objekte u Škorpiji i Strelcu kojih je puno treba naravno tražiti mnogo ranije, pre nego dođu u pravac meridijana (juga)! Oni su tada na vrlo maloj visini, ispod 10°, tako da podatke o minimalnom prečniku objektiva teleskopa treba uzeti sa rezervom zbog pojačane apsorpcije svetlosti u atmosferi na malim visinama. Takvi ²problematični² objekti su napisani kurzivom, i data je njihova visina u trenutku početka, odnosno kraja prave noći. Kada u napomeni o vidljivosti piše dvogled, to se odnosi na onaj karakteristika 7x50mm. 

Jedino zbijeno jato M55 možda neće moći da se registruje jer je na kraju noći tek izašlo. Eventualno se može pokušati u 4^h 37^m, na početku nautičkog sumraka kada je ono na visini 5°, a ima sjaj 6.3^m. Svaku zanimljivost što se tiče težine nalaženja nekog objekta, ili kako ste ga videli trebalo bi u najkraćim crtama zapisati. To će vam kasnije dosta koristiti a i uštedećete vreme na nekom budućem Messierovom maratonu.

                                                                                              Clear skies!

 < Prethodna | 1 |  2 | 3 |

(mart 2004.)

vrh