| Dvogled Ako ste u dilemi da li da kupite teleskop
ili dvogled ne oklevajte i kupite teleskop. Medjutim, posto ipak niste u takvoj dilemi
reci cemo vam da i dvogled ima nekih svojih prednosti.
-
- osnovi dvogled se sastoji od dva
terestricna teleskopa. Ovo "terestricni" (lat. terrestris - zemaljski, zemni,
kopneni) znaci da se u instrumentu nalazi prizma koja ispravlja lik posmatranog predmeta.
Objektiv naime izvrce lik te ono sto je gore vidimo dole. Ovo
astronomima ne smeta jer u vasioni ionako ne postoji gore i dole,
medjutim bilo bi sasvim ne
 prakticno
gledati izvrnutre predmete na zemlji. Zato se vrsi ova korekcija.
-
Dakle, objektiv u dvogledu stvara umanjen, stvaran i obrnut lik, koji se pomocu prizmi
ispravlja i tako salje u okular...itd. posto se ovo uci u osnovnoj skoli preci cemo
na nesto za nas vaznije.
-
Na dvogledu su obicno ugravirana dva broja koji govore o njegovim glavnim
karakteristikama. Recimo pise 7x50. Prvi broj (7x) je podatak o uvelicanju. U praksi to
znaci da predmet udaljen 700 metara (kilometara i sl.) posmatran kroz dvogled vidite kao
da je od vas udaljen 100 metara (odn, km i sl.)
-
Drugi broj je precnik objektiva i on govori o svetlosnoj jacini dvogleda. Sto
je precnik veci veca kolicina svetlosti upada u objektiv i predmeti koje posmatrate su
jasniji. Ovo je, naravno, od posebnog znacaja za astronomska osmatranja, jer se ta
osmatranja svode uglavnom na posmatranje objekata slabog sjaja (zvezde, magline itd.). Za
nocna osmatranja treba dakle imati objektiv sto veceg precnika. Vazna je svetlosna snaga,
a ne uvelicanje. Uostalom dogledom koji uvecva preko deset puta ne mozete videti nista
narocito ako nemate stalak za njega. Vec i otkucaji srca ce vam tresti dvogled toliko da
cete vrlo brzo naci sebi drugu zabavu.
-
Ovo je manje-vise sve sto treba da znate o dvogledu.
-
Imate znaci dvogled - odlicno! To je sjajna sprava, ponekad korisnija od teleskopa. Evo
zasto.
-
1. Pre svega dvogled je pokretna stvar, mali je i lako se nosi. Svetlosni zrak u njemu
prolazi istu duzinu puta kao i u teleskopu, ali zbog prelamanja u prizmama citav taj
put je smesten u manji tubus.
- 2.
Zatim prizme cine vecim razmak izmedju dva objektiva u odnosu na zenice sto dovodi do
dobrog stereoskopskog efekta. Predmeti gledani dvogledom su plasticniji nego gledani
teleskopom.
- 3.
Dvogledi imaju vece vidno polje od teleskopa (jer su njihova uvecanja manja) a to im daje
prednost kod nekih osmatranja. Recimo, kod osmatranja promenljivih zvezda ovo je od velike
koristi jer od sirine vidnog polja zavisi da li cete promenljivu moci da vidite u isto
vreme kad i odgovarajucu poredbenu zvezdu. Zbog sirine vidnog polja i lovci na
komete koriste dvogled.
-
4. O ceni da i ne govorimo.
-
-
Sta mozete da vidite vasom optickom napravom zavisi od mnogo cega (izmedju ostalog i od
precnika vase zenice koji se sa godinama menja). Ipak dajemo tabelu u kojoj se odredjuje
granicna magnituda nebeskog objekta za objektiv datog precnika.
- Precnik
- objektiva
- (mm)
|
- Magnituda
|
- Precnik
- objektiva
- (mm)
|
- Magnituda
|
| 30 |
9,5 |
100 |
12,1 |
| 40 |
10,1 |
110 |
12,3 |
| 50 |
10,6 |
120 |
12,5 |
| 60 |
11,0 |
130 |
12,7 |
| 70 |
11,3 |
140 |
12,8 |
| 80 |
11,6 |
150 |
13,0 |
| 90 |
11,9 |
200 |
13,6 |
- Iz tabele se vidi da dvogledom iz naseg
primera (precnik objektiva = 50mm) mozete videti zvezde do 10,6 m.
|
|