| Z |
- nate li sta je na crtezu? Danas bismo rekli - stap zaboden u zemlju, ali u drevna vremena bio je to mocan i precizan astronmski instrument. Strucno se zove gnomon i to je prvi astronomski instrument koji je covek stvorio. Toliko je jednostavan da drugi nije mogao biti. Ne znamo ko ga je i kada otkrio i verovatno se sam, spontano nametnuo nezavisno na vise mesta. Pominje se u Kini od pre vise hiljada godina, zatim u Mesopotamiji i starom Egiptu, pa u Heladi, Rimu itd.
- Kako radi gnomon
- Kada je obasjan suncem stap baca senku na zemlju (kompjuterski receno stap je hardverski, a senka softverski deo gnomona). Ova senka se u toku dana pomera po tlu u skladu sa kretanjem Sunca po nebu, a duzina senke zavisi od visine Sunca nad horizontom. To je sve sto gonmon radi - on pokazujue kretanje Sunca u toku dana i u toku godine. Tokom godine za isti cas posmatranja nasa zvezda zauzima razlicite polozaje na nebu, pa je tako na primer zimi u podne ona bliza horizontu nego leti u podne.
- Ako umete da citate gnomonovu senku mozete doci do nekih vaznih astronomskih podataka. Treba samo da belezite polozaj senke i da izvodite zakljucke.
-
Neki zakljuci su jednostavni i gotovo se namecu. Na primer,
pravac senke nam govori o pravcu, tj. o
azimutu Sunca, a ugao koji prava vrh senke - vrh stapa zaklapa sa tlom jeste uglovna
visina Sunca. Strane sveta takodje se gnomonom lako mogu odrediti. (Najkraca senka u
toku dana pokazuje jug). - Medjutim za neke druge racune uz pomoc stapa treba vam dosta znanja i puno strpljenja, jer morate da pratite kretanje Sunca tokom cele godine. Stari astronomi su bili majstori u ovome, pa su gnomonom umeli da odrede duzinu godine i godisnjih doba, zatim ravnodnevnicu i solsticij, na nebu su utvrdili polutar, povretnike i stozernike. Zatim veoma tacno su izracunali nagib ekliptike (jos u drevnoj Kini).
- Kako se odredjuju strane sveta
- Oko stapa nacrtajte krug i pre podne, kada
se Sunce penje ka zenitu, a senke skracuju, oznacite
na kruznici mesto prvog dodira senke i kruznice (tacka
a). To isto ucinite i popodne. Sunce se tada lagano primice horizontu pa su senke sve duze
i senka stapa ce u jednom momentu dotaci kruznicu (tacka b). Dobili ste ugao acb. Podelite
taj ugao simetralom (s) i ona ce pokazivati pravac sever-jug. - Gnomon su koristili i kartografi pri izradi geografskih mapa, a Tales je pokazao kako se ovim instrumentom mogu lako izmeriti visine egipatskih poramida. Obicnim ljudima gnomon je opet sluzio kako casovnik.
- Suncani casovnik su dobro poznavali i Atinjani i Rimljani. Ovi poslednji, kao bogat narod sklon raskosi i luksuzu, pravili su razne ukrasne varijante suncanog casovnika, u raznim velicinama, cak i sasvim male, pa cak i rucne. Tesko je citati tacno vreme sa malih i pokretnih suncanih casovnika, ali bila je to stvar prestiza (nesto slicno kao sto je danas mobilni telefon).
- Da bi gnomon bio precizan pozeljno je da bude sto
veci. Ali sa visinom
senka stapa postaje difuzna jer Sunce nije tackast svetlosni izvor. Zbog toga
je i odbacena ranija teorija da su egipatski obelisci bili zapravo veliki gnomoni. Senka
koju cini obelisk vrlo je nejasna. - U vreme Aristotela problem nejsne gnomonove senke je resen tako sto je na vrh stapa postavljena kugla pa se, pri merenju, na tlu odredjivao centar senke kugle. Sofisticiranija varijanta je gnomon sa plocicom koja je u centru bila probusena, te se na senci uocavao zrak Sunca.
| Tales i piramide Oko gnomona nacrtajte krug ciji je poluprecnik
jednak visini gnomona. Kada senka dodirne kruznicu onda je ona jednaka visini gnomona.Tada
i senka piramide mora biti jednaka visini piramide. Ovaj nacin merenja visine egipatskih piramida otkrio je helenski filozof Tales. Navodi se u literaturi samo zbog svoje genijalne jednostvnosti. Inace, Egipcanima nije bio potreban posto su, kao dobri geometricari, sigurno i sami umeli da mere svoje piramide |
