|
Astronomijom kao hobijem bavim se već dvadeset godina uglavnom čitajući literaturu i knjige. Može se reći da sam čovek sa dosta znanja, ali bez praktičnog posmatračkog iskustva. Znao sam da je to kao da sve znam o plivanju, a da nikada nisam zaplivao. Nedostajao je taj deo praktičnog znanja. San svakog astronoma je imati svoj teleskop. U današnje vreme kupiti nov teleskop je vrlo skup projekat koji malo ko od nas može sebi da priušti. Međutim velika želja i upornost čine čuda. Reših da napravim teleskop od materijala do kojeg svi mi možemo doći bez ijednog kupljenog profesionalnog dela. Mnogi će reći da je to nemoguće ali videćemo... Prvi i najvažniji posao je napraviti ogledalo. Pošto skoro svi koriste kanalizacione cevi od 150 mm reših da i meni to bude polazna osnova. Kupih tri diska prečnika 150 mm a debljine 10 mm, slepih dva diska a trećim počeh brusiti. Svi koji su me videli kako to radim rekli su da od tog posla neće biti ništa ali kao što mi je Dragan Miladinović uvek govorio morate verovati u sebe i biti optimisti. Ne bih vas zamarao detaljima već ću ukratko reći da posle brojnih peripetija i "dečijih bolesti" dođoh do poliranja. Napraviti dobru matricu od bitumena prečnika 150 mm za profesionalce je jedna od lakših stvari u tom poslu, ali je za mene bila prava enigma koja mi je oduzela puno vremena. Radio sam to danima ali svi moji pokušaji su propali. Tada se javljaju ideje da se od posla odustane, ali nikako ne podležite prvim utiscima već nastavite dalje. Najbolje je par dana pauzirati baveći se nekim drugim poslovima. Na kraju napravih tu matricu i počeh sa poliranjem koje sam radio deset puta duže od predviđenog vremena. Verujući da je sve savršeno poslah Draganu ogledalo na proveru i eventualnu aluminizaciju. Dragan mi vrlo brzo posla odgovor da gore ogledalo u životu nije video!!! Ta istina me je potpuno porazila. Već sam definitivno odlučio da odustanem jer to nije posao za mene... Posle par dana odmaranja shvatio sam da u stvari ja ne znam kako to "dobro" ogledalo uopšte izgleda. Zato i ne mogu da ga napravim. Posle par konsultacija krenuh od ponovnog finog brušenja i poliranja. To je doprinelo da mi planirani otvor telskopa sa f8 padne na f6,5. Ljudi koji su to već radili znaju da je sa manjim otvorom mnogo teže raditi. Takvo ogledalo zahteva dobro poznavanje brušenja i poliranja. Međutim nisam odustao već sam nastavio dalje. Jednostavno na mojim neuspesima sam sticao neophodno znanje. Već je sve išlo bolje i brže a matricu sam napravio bez poteškoća, dosta dobro izbrusio ogledalo ali ne i najbolje. Finu doradu poliranja odradio je Janko Mravik koji mi je pomogao savetima u samoj finalizaciji teleskopa. Paralelno sa ogledalom radio sam i postolje od metalnih cevi i dva vodovodna "T" komada. To mi osim vremena nije predstavljalo problem, a rešenje je dosta jednostavno. U početku sam mislio da mi je postolje preglomazno ali se ispostavilo da je to dobro jer je teleskop jako stabilan u bilo kom položaju se nalazio što olakšava posmatranje. Na kraju mi je nedostajao okular koji sam skinuo sa starog mikroskopa. Sočivo od 40 mm bilo je odlično za posmatranje. Posle njega kupio sam profesionalne okulare od 20 i 6 mm, ali osim uveličanja nemaju ništa bolju sliku. Određen problem mi predstavlja nedostatak tražioca na teleskopu. Za sada sam osmislio posebnu metodu traženja vidljivih objekata ali za M objekte i druge detalje tražilac je nophodan. Nadam se da ću i taj deo ubrzo napraviti. Na kraju mogu reći da sam jako zadovoljan teleskopom; možda više saznanjem da sam ga lično napravio nego njegovim savršenstvom. Kada se dobro zagleda zvezde nisu savršeno oštre i ne može se slika još bolje izoštriti što je dokaz da ogledalo nije savršeno. U mom slučaju to bi bilo sitničarenje pošto mi je ovo prvi rad bez praktičnog ranijeg iskustva u ovoj oblasti. Nadam se da će sa novim teleskopom koji je fazi pripreme sve biti još bolje i savršenije. Posebna poruka svim astronomskim društvima i pojednicima koji bi želeli da imaju telskope a nemaju dovoljno novca da kupe nov - krenite u samogradnju. Potrebno vam je samo želja i malo pomoći ljudi koji imaju iskustva u tom poslu. Naravno imaćete velikih muka da sve završite ali to će vam pomoći da steknete nova znanja i iskustva u budućim projektima. O veličini zadovoljstva i ponosa što ste lično napravili teleskop neću vam ni pisati to morate sami doživeti. Probajte i nećete se pokajati. Na kraju moram da se zahvalim ljudima bez čije nesebične pomoći i podrške sigurno ne biste čitali ovaj tekst a ja nikada ne bi napravio teleskop. To su Dragan Miladinović i Janko Mravik. Ovom prilikom im se zahvaljujem. (septembar 2003.)
|
