Jedno septembarsko jutro

Septembar je mesec kada se u zraku već oseća lagani miris jeseni. Dani postaju sve kraći, a letnje žege zamenjuju prijatni dani. Dolaze mladi orasi, u vinogradima bere se grožđe a laste se spremaju na put.

U najstarije doba drevnog Rima godina je imala svega deset meseci. Septembar je bio sedmi po redu pa se tako i zvao - septem.

Međutim kada su godini dodata još dva meseca, januar i februar, redosled meseci se pomerio, ali su svi oni ipak zadržali svoje stare nazive, pa je tako ispalo da se deveti mesec zove sedmi.

U početku, po republikanskom kalendaru, septembar je imao 29 dana. Taj republikanski kalendar se zasnivao na kretanju Meseca (lunarni kalendar) i imao je svega 355 dana. Kako se priroda međutim vlada po Suncu (a ne po Mesecu) Cezar je sproveo reformu kalendara dodavši nekim mesecima dan ili dva i od tada godina po tom Cezarovom (julijanskom) kalendaru ima 365 dana. Tom prilikom septembar je narastao za dva dana i imao je ukupno 31 dan.

Ali kada je rimski Senat doneo odluku da avgust mesec, koji je do tada imao 30 dana, dobije još jedan dan ispostavilo se da čak tri meseca zaredom (jul, avgust i septembar) imaju maksimalan broj dana, 31. Pošto se jul nije smeo dirati jer je pripadao velikom Cezaru, ostalo je da se septembar skrati za jedan dan. Taj septembarski dan je dodeljen oktobru o čemu ćete čitati u - oktobru.

U vezi septembra još i ovo:

• 23. septembra (ili dan ranije) završava se leto. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu. Dan i noć su jednaki i traju po 12 sati. Tada počinje jesen. Dan se zove jesenji ekvinocij ili jesenja ravnodnevnica. Na Zemljinoj južnoj polulopti tog dana se završava zima i počinje proleće.

• U SAD, Kanadi i nekim drugim zemljama prvi ponedeljak u septembru je praznik - Dan rada.

• 23. septembra 1846. J. G. Galle iz Berlina otkrio planetu Neptun.

• 13. septembra 1959. sovjetska sonda Luna 2 postala prvi predmet koji su Zemljani bacili na Mesec.

• oko 480-te godine 23. septembra pre nove ere rodio se Euripid jedan od tri najveća tragičara antike (uz Eshila i Sofokla). Umro je oko 406.

• 63-će godine 23. septembra pre nove ere u Rimu rodio se Oktavijan Avgust, usvojeni sin slavnog Julija Cezara, prvi rimski car. Umro 14. godine naše ere.

• 1856-te 23. septembra rodio se  Vilijam Arčer (William Archer, umro 27. decembra 1924.), škotski dramski pisac i kritičar.

• 1919. 23. septembra rodio se u Karlovcu (Hrvatska) Vladimir Pogačić, jedan od najvećih filmskih stvaralaca na ovim prostorima. V. Pogačić je umro 13. septembra 1999. u Beogradu.

• 1939. 23. septembra umro je Sigmund Frojd (Sigmund Freud, rođen 6. maja 1856.) čuveni bečki psihijatar.

vrh