|
|
|
kalendar |
|
"UROŠ" – TRAJNO REŠENJE KALENDARA |
nastavak
1 |
2 |
3 |
4 |
DRUGO OTKRIĆE:
NAJPOVOLJNIJI ASTRONOMSKI CIKLUS –
OSNOVA ZA NAJTAČNIJI MOGUĆI KALENDARSKI CIKLUS
Iz bajke se vraćamo u stvarnost. Sada kada konačno znamo šta treba da
tražimo, krećemo u istraživanje da vidimo ima li obostrane celobrojnosti
nižih i viših jedinica kalendara, ima li i u stvarnosti ono što je postojalo
u bajci. Sedamo u vasionski brod zvani Zemlja i krećemo na put u vasionu po
Zemljinoj orbiti oko Sunca. Gledamo kroz prozor, brojimo Zemljine ophode i
obrte i beležimo ih. Posle svakog ophoda Zemlje oko Sunca beležimo broj
Zemljinih obrta oko njene polarne ose i izračunavamo za koliko celobrojna
kalendarska godina odstupa u sekundama godišnje od ritma Zemljinog ophođenja
oko Sunca:
1 = 365,242199074
= -20926 18 = 6574,359583333 =
-31068
2 = 730,484398148 = -41852 19 =
6939,601782407 = +34406
3 = 1095,726597222 = +23622 20 = 7304,843981481
= +13480
4 = 1460,968796296 = + 2696 21 = 7670,086180555
= - 7446
5 = 1826,210995370 = -18230 22 = 8035,328379629
= -28372
6 = 2191,453194444 = -39156 23 = 8400,570578703
= +37102
7 = 2556,695393518 = +26318 24 = 8765,812777777
= +16176
8 = 2921,937592592 = + 5392 25 = 9131,054976851
= - 4750
9 = 3287,179791666 = -15534 26 = 9496,297175925
= -25676
10= 3652,421990740 = -36460 27 = 9861,539374999
= +39798
11= 4017,664189814 = +29014 28 = 10226,781574073 = +18872
12= 4382,906388888 = + 8088 29 =
10592,023773148 = - 2054
13= 4748,148587962 = -12838 30 = 10957,265972222 = -22980
14= 5113,390787037 = -33764 31 = 11322,508171296 = +42494
15= 5478,632986111 = +31710 32 = 11687,750370370 = +21568
16= 5843,875185185 = +10784 33 = 12052,992569444 = +
642
17= 6209,117384259 = -10142 |
Ovde smo se umorili i prekinuli putovanje. Vratili smo se na Zemlju i
sakupljene podatke smo rasporedili po stolu. Sada možemo na miru da
analiziramo zatečenu stvarnost. Šta nam pada u oči? Odstupanja kalendara su
u nekim ciklusima manja, a u nekim veća. Nekada su odstupanja u sekundama
petocifrena, nekada četvorocifrena, nekada trocifrena. Da smo produžili
„vožnju“, videli bismo da mogu da budu i dvocifrena, pa čak i jednocifrena.
Kako da utvrdimo kada će odstupanja biti manja, a kada veća? Rangirajmo
odstupanja od manjih ka većim, pa ćemo videti u čemu je rešenje problema:
|
Broj
ophoda |
Odstupanje
ciklusa u sekundama |
celobrojnost obrta
u astr. ciklusu |
odstupanje od
Celog broja
obrta |
33
29
4
25
8
21
12
17
16 |
+ 642
- 2054
+ 2696
- 4750
+ 5392
- 7446
+ 8088
-10142
+10784 |
0,9925
0,0237
0,9687
0,0549
0,9375
0,0861
0,9063
0,1173
0,8751 |
0,008
0,023
0,032
0,054
0,063
0,086
0,094
0,117
0,125 |
Prilikom formiranja ove tabele držali smo se kriterijuma što manjeg
odstupanja u sekundama (druga kolona s leva). Šta vidimo iz ovoga? Kada je
odstupanje manje, a kada veće? Što je neki astronomski ciklus ophoda bliži
celom broju obrta, odstupanje je manje, a ukoliko je udaljeniji od celog
broja, odstupanje je veće. Nažalost, ma koliko dugo naša „vožnja“ trajala,
nikada ne bismo postigli obostranu celobrojnost ophoda i obrta. U stvarnosti
nema bajke! Jednostavno, vasiona to ne dopušta, i to je razlog nemogućnosti
izrade idealno tačnog kalendara – nepostojanje obostrane celobrojnosti nižih
i viših jedinica kalendara. Dakle, preostaje nam sledeći cilj – najtačniji
mogući kalendar. Kalendar takve tačnosti čije odstupanje neće biti veće nego
što je to neizbežno, odnosno takav broj ophoda čiji će broj obrta biti
najpribližniji celom broju! Znači, ako je astronomski ciklus bliži celom
broju obrta, on će biti povoljnija osnova za kalendarski ciklus. Što je
astronomski ciklus povoljniji, to će kalendarski ciklus zasnovan na njemu
biti tačniji. Najtačniji mogući kalendarski ciklus se izrađuje na
najpovoljnijem astronomskom ciklusu (NAC)!
1 |
2
|
3
| 4 |
Treće otkriće
(decembar 2004.)
vrh
|
