Poslednja tri minuta
Prevodilac o knjizi

Znacaj ove knjige lezi prevashodno u popularizaciji fizicke eshatologije (od grckog »eschaton«, sto znaci sudnji dan, kraj vremena) kao jedne od najmladjih i najdinamicnijih oblasti kosmologije. Uprosceno govoreci, fizicka eshatologija bavi se buducom istorijom i krajnjim stanjem univerzuma kao celine i astrofizickih objekata u njemu. Ova disciplina nastala je u poznim 1960-tim i 1970-tim godinama radovima Riza (Rees), Islama (Islam) i Dajsona (Dyson), a dozivljava dramaticni polet tokom poslednje decenije, koju i inace karakterise sve veca interdisciplarna aktivnost u astrofizici i kosmologiji. Fizicka eshatologija je nuzno interdisciplinarna, i u knjizi Pola Dejvisa nailazimo na mnogo ovakvih primera. Na primer, buducnost zvezda i zvezdanih ostataka u galaksiji zavisi kako od dinamike mnogo tela (procesi “gravitacione pracke”, tj. trojnih sudara tokom kojih jedna od zvezda odnosi gotovo sav impuls), tako i od fundamentalne gravitacione fizike (emisija gravitacionih talasa). Tek uporedna analza obadva ova procesa, koji se tretiraju razlicitim matematickim metodama i pripadaju razlicitim oblastima fizike, moze odgovoriti na pitanje o konacnom stanju kako nase, tako i drugih galaksija. 

Pitanje buducnosti kosmosa i struktura u njemu dobilo je posebno na aktuelnosti jednim otkricem koje je jos uvek kontroverzno, a koje je objavljeno ubrzo nakon objavljivanja knjige »Poslednja tri minuta«. Otkrice velike pozitivne kosmoloske konstante bazirano na posmatranjima velikog broja kosmoloskih supernovih tipa Ia od strane dva nezavisna medjunarodna istrazivacka tima, ukazuje – izmedju ostalih znacajnih stvari – da ce se univerzum vecno siriti, i to ubrzavajucim tempom. Na taj nacin, scenario otvorene vasione, kome Dejvis posvecuje najvise paznje u svojoj knjizi, ostaje kao jedina realisticna mogucnost. Ukoliko se ovi rezultati potvrde (a mnoga posmatranja se upravo sada obavljaju u tom cilju), to ce biti resenje jedne od najvecih zagonetki XX-vekovne nauke i kljucni rezultat na kome ce se bazirati sve docnije studije u fizickoj eshatologiji.

Pitanje buducnosti univerzuma neminovno je povezano sa jednim od najstarijih i najznacajnijih filozofskih pitanja u istoriji covecanstva – pitanjem njegove svrhe koje su prvi postavili jos jonski mislioci u VI veku pre n.e. I u tom pogledu nas knjiga Pola Dejvisa, koji je svakako jedan od ljudi (uz znacajne autore kao sto su Tipler, Grinbaum, Lesli, Penrouz, Karter, Berou i drugi) koji je najvise doprineo savremenom priblizavanju kosmologije i filozofije, nece izneveriti. Ne samo u zadnjem poglavlju, vec i kroz citavu knjigu jasno se razabire ta kljucna nit vezana za mogucnost svrhovitosti univerzuma i »finog podesavanja« (engl. fine-tuning) koje se ispoljava kroz tzv. antropicki princip u modernoj kosmologiji. I bez masivnog koriscenja kosmoloskog i filozofskog zargona, ova knjiga nam omogucuje kvalitetan uvod u problematiku, nudeci, pre svega ostalog, odlicnu provokaciju za razmisljanje o ovim temama. Otkriti vise od toga, znacilo bi verovatno pokvariti uzivanje buducem citaocu.

april 2000
Milan Cirkovic