7

U pocetku nije mogao da shvati gde se nalazi. Pokusao je da se pomeri, ali je osetio da ga sve boli.  Vrat mu je bio ukocen ruke nepomicne. Noge takodje. Sakupio je nekako snagu da se pridigne. Nije mogao da mrdne! Kao da se nalazio u okovima. Kao da su ga vezali.

Snazna bela svetlost sa tavanice onemogucavala ga je da osmotri gde se nalazi. Doslo mu je da urla. I pokusao je. Ali, glas nije mogao da pusti iz grla.

Odustao je od daljih napora, u nastojanju da se smiri i da razmisli o svemu. Sklopio je oci kako mu svetlost ne bi smetala.

Onda je neko progovorio. - Ugasite veliko svetlo - receno je - i ukljucite pomocnu rasvetu. - Tako.

Ul oseti da ga podilaze zmarci. Kako poput zmije gamizu uz njegovo telo. Otvorio je oci i pogledao. Prorocica uskliknu. Stajala je pored njega i osmehivala se. - Nikada do sada nisi video kako izgleda Operativni Centar - govorila je tiho, melodicnim glasom. Izgledalo je kao da peva. - Nisi ni mogao, naravno, jer su te Cuvari uvek dopremali ovamo u ne-budnom stanju. I tebe i sve ostale zitelje Zemlje - ucutala je. Njene prodorne crne oci hipnoticki su ga posmatrale. - Sada ti se pruzila prilika Ule - prosaputala je. - Gledaj !

Zidovi se razdvojise i pred zabezeknutim Ulom ukaza se Zena. U magnovenju je shvatio da mu je vrat slobodan i da bez teskoca moze da ga pomera.

Njega i Zenu razdvajao je neki providan materijal nalik na staklo. Mogao je jasno da vidi da je ona vezana nekim cudnim svetlecim trakama za veliki, ovalni, grimizni lezaj.

Zena je sada u san-stvarnosti objasni mu Prorocica. - Duse se, izgleda dobro zabavljaju - dodala je obicnim glasom.

Ul je imao utisak da ce da eksplodira. Zeleo je da pita nesto Aulu ali je verovao da je to nemoguce, s obzirom na prethodno iskustvo, ali je pokusao. I uspeo je da progovori. Kakve ti imas veze sa dusama? - Njegov glas bio je slab i tih.

Prorocica rece prekornim glasom: - A, znatizeljan si ti Ule. Jos uvek nije vreme da saznas neke stvari. Samo polako. - Ucutala je na trenutak a onda rekla setnim glasom: - Morali smo da poubijamo tvoje prijatelje - izgledalo je kao da mu se izvinjava.

- Da poubijate? - prokrklja Ul. - Ti bednice?.

Aula je cutala i bezizrazajno ga posmatrala. Kako su samo bili naivni? Verovali su da je Aula poslednja Prorocica koja je ostala na Zemlji nakon pororbljavanja ove planete. Slepo su verovali njenim pricama da nastoji da dosegne Transfer i da unisti duse. A ona je, van svake sumnje, bila Tudjinac.

Ali, Tudjinci nisu imali ljudski oblik. Bili su smesteni u sive ovalne kutije sacinjene od nekog Ulu nepoznatog i svetlucavog materijala a Prorocica je bila zena i to veome, veoma lepa. To mu je jos vise stvaralo zbrku u glavi. Nastojao je da shvati a u stvari nista nije shvatao.

Prorocica se ponovo oglasi. - Kucnuo je cas da ti objasnim, Ule. - Ovo nece biti seansa - rekla je - i duse nece imati priliku da uzivaju u tudjim mukama. Prvi put od  dana kada su pokorili Zemlju. One su sada zaokupljene onim sto se dogadja sa Zenom, tako da u ovom trenutku nas dvoje za njih i ne postojimo.

Prorocica se odjednom ukoci. Njene oci zasijase narocitim sjajem i Ul oseti da mu se mozak sazima. Malo ga je bolelo, a onda potpade potpuno pod Aulin uticaj.

Transfer.

Plameno jezero. Video ga je i ranije tokom seansi, ali nikada nije shvatio njegovo pravo znacenje. Sada jeste. Tek sada.

Prorocica: - Ja sam Plameno jezero Ule. Ja sam dusa. Prva koja je poprimila oblicije na svetu tudjinaca.

Znala sam sve sta se desava na toj planeti. Bila sam sveprisutna i mogla sam da pratim razvoj civilizacije. Kada su Tudjinci dosli na ideju da uskladiste duse, svoje duse osetila sam bojazan. Premda je bilo veoma komplikovano pronaci nacin uskladistenja dusa, znala sam da ce oni uspeti u tome i da ce ostvariti svoje namere. Bili su uporni, a posedovali su i kolosalno znanje.

Dostigli su zamasnu etapu evolucije svesti. No, postojalo je nesto sto oni nikada nisu iskusili. Patnja. Nikada nisu ratovali i nikada se nisu ubijali, a zeleli su da vide kako izgleda ubistvo i kakav je osecaj kad neko pati.

Posle prvog neuspelog pokusaja uskladistenja organizovali su sistematsko traganje. Smatrali su da u Prirodi mora da postoji nesto sto je uspelo u tome u cemu oni nisu. Prosla su dva veka dok su pronasli ono sto su trazili. Onda im je bilo potrebno jos dva puto toliko vremena da razotkriju sve moje moci. Moci Plamenog jezera.

I tako su ses tstotina godina kasnije uskladistili svoje duse, odbacujuci ljudski oblik koji su ranije posedovali. Da bi bili apsolutni Gospodari sveta morali su predhodno da se obezbede zato su preinacili mene, Plameno jezero, odvojivsi jedan deo mog sveprisustnog duha i smestivsi ga u ovo telo.

Tako sam postala Prorocica. Tudjinci su me neprestano drzali pod kontrolom sto i nije bilo narocito tesko s obzirom da su me prostorno udaljili od jezera. Da bih se ponovo stopila u jedno i postala Plameno jezero, bilo je neophodno da dostignem Transfer. Ali to je iziskivalo mnogo vremena i uzasno mnogo autogenog treninga.

Kada su shvatitli da primaju razumne signale iz svemira Tudjinci su bili odusevljeni. Interesovalo ih je kakva ste vi rasa. A kada su saznali da ste nekada ratovali njihova bolesna masta eksplodirala je kao bomba. Ujedno, sve moje nade da cu dostici Transfer rasprsile su se kao mehur od sapunice. Zemlja je daleko od Plamenog jezera. Prostorne barijere su ogromne a ja stvarno nisam u stanju da se povezem sa svojim nekadasnjim oblikom. To sam tek sada shvatila. Htela sam ponovo da pokusam kad su me Tudjinci dopremili na Zemlju. Nisam mogla da podnesem ono sto su vam cinili. Ali, moje moci su nedovolje Ule. Ja sam u njihovoj vlasti i pod njihovom kontrolom.

Njen glas polako je poceo da podrhtava - postoji samo jedan nacin da se ovo zaustavi. Samo jedan nacin da se oslobodite dusa. I seansi. I patnji. I stradanja u san-vremenu. Slusaj me pazljivo Ule. Uzeces hiperpogonsku letelicu i otici ces na svet Tudjinaca. Tamo ces lako pronaci Plameno jezero. Amajlije koje cu ti dati bacices u moj nekadasnji oblik. Time ces unistiti i mene i Tudjince.

vrh  >>