8

Plameno jezero! Bilo je ogromno crveno i pulsirajuce. Ul ga je posmatrao razrogacenih ociju. Video ga je i ranije, u san-vremenu no ,  nikada mu nije izgledalo tako sablasno. I nikada ga se nije bojao kao sada.

Izvadio je amajlije koje mu je Prorocica dala. Drzao ih je na dlanu i nemo posmatrao. Nesto je kolalo njegovim umom. Ne, to ne moze da uradi! Nema snage da ucini tako nesto! Ne moze da unisti Prorocicu!

- Uradi to Ule, molim te.

Naglo se okrenuo. Prorocica! Stajala je tu, nekoliko koraka dalje od njega, molecivo ga posmatrajuci. - Uradi to - ponovila je.

Ne. To ne moze biti... - promucao je. - Ti si na Zemlji...Kako?

- Moja dusa, Ule - rekla je. - Uspela sam da dostignem Transfer. - Prisla mu je i pomilovala ga po licu njene krupne oci tuzno su ga posmatrale. - Ja pripadam Plamenom jezeru, Ule. Ja sam Plameno jezero - govorila je reskim glasom. - Moj materijalni oblik ne znaci nista. Sada ne. - Uzdahnula je, onda nastavila: - Tudjinci su smatrali da ce ukoliko mi daju ljudski oblik uspeti da me odvoje od mojih moci. Tu su pogresili, kao sto vidis. Oni su mi na taj nacin,  omogucili da spoznam mnoge stvari, a najpre sebe. - Ona pogleda u Plameno jezero i ispruzi ruku ka njemu. - Pogledaj me dobro, Ule. Pogledaj i zapamti. Nastala sam pre mnogo hiljada godina, kada je jedna minijaturna crna rupa pala na svet tudjinaca. Vec sam ti rekla da su Tudjinci tragali za necim u Prirodi sto je uspelo da uskladisti svoju dusu. Kada su shvatili da se to nesto nalazi na njihovoj planeti i da im je nadohvat ruku, bili su odusevljeni. Ali cim su dosli u dodir sa Plamenim jezerom poceli su da se preinacuju.  Plameno jezereo prouzrokuje izmenjenu stvarnost i kod njega ne postoji razlika izmedju san-stvarnosti i realnosti. - Uhvatila ga je za ruku u kojoj je drzao amajlije koje mu je dala na Zemlji . - Sada mi ih mozes dati, Ule - rekla je sigurnim glasom uputivsi mu jedan osmeh.

Ispruzio je dlan i posmatrao kako ona drhtavim prstima skuplja amajlije. Pomilovao je po kosi koja se presijavala na suncu i poljubio je u celo svojim ispucalim, suvim usnama.

Kada su emisari sa Zemlje dosli na ovaj svet u svojim hiperpogonskim brdovima, nisu bili svesni toga da ovde vlada jedna izmenjena stvarnost. Pokupivsi Tudjince i ponevsi ih sa sobom oni su san-stvarnost preneli na Zemlju. Mozda ce te to iznenaditi Ule, ali mi smo i sada u san-stvarnosti.

- Salis se.

- Uopste se ne salim. San stvarnost vladace sve dok ovo ne bacim u Plameno jezero - rekla mu je i pokazala amajlije. - Kada to ucinim ti ces dobiti materijalan oblik. Ai svi ostali na Zemlji.

- Sta! - Uzviknu Ul zabezeknuto.

- Neka te to ne iznenadjuje, Ule - rekla je mirno. - Plameno jezero prouzrokuje izmenjenu stvarnost. Objasnila sam ti sta je Plameno jezero. Dugo sam se borila da pronadjem nacin kako da ga unistim. A kada sam dosla do toga onda nikako nisam uspevala da dostignem Transfer i da elemente unistenja prenesem na svet Tudjinaca. Sada sam uspela i u tome. Dostigla sam Transfer mada to nije bilo neophodno. Iako je u tebi postojala neodlucnost sigurna sam da bi amajlije bacio u Plameno jezero. - Uzdahnula je duboko i bolno. - Zelela sam da se prostorno sjedinim s njim -  rekla je iskreno.  -  Sada sve znas,  Ule. Sada mozes da se vratis na Zemlju.  Da se vratis stvarnosti koja je postojala pre dolaska Tudjinaca.

- Ali ja to ne zelim - promuca Ul. - Hocu da ostanem sa tobom.

Napucila je usne. - Ono sto sam naumula uradicu bio ti tu ili ne. Ali, vise bih volela da ne gledas moju smrt.  Obecavas li?

Klimnuo je glavom.

- Zbogom, Ule - rekla mu je i uputila mu jedan dug pogled odlucnosti, pre nego sto je bacila amajlije u Plameno jezero. Onda je izcezla. Nepovratno. Zauvek.

Jos neko vreme stajao je na steni i posmatrao pulsirajucu, crvenu povrsinu. A onda se okrenuo i posao ka letilici dok su se dve suze slivale niz njegovo lice.

                          k    r    a    j 

vrh   >>