BUDUĆA LICA ČOVEKA

Opus Oktavije Batler (Octavia Estelle “Junie” Butler, 22. juni 1947 – 24. februar 2006) obeležen je serijama romana u kojima je varirala žanrovske obrasce razvoja i menjanja ljudske vrste. Jedna od trajnih tema naučne fantastike jeste spekulacija da dostignuti nivo razvoja Čoveka nije definitivan odnosno da će Homo Sapiens sticati nove sposobnosti; na pitanja kakve će one biti, koliko će se novi Čovek razlikovati od starog i da li će te promene izazvati neočekivani spoljni elementi (npr. vanzemaljci) odgovori su različiti. Seriju “Modelari” (Patternists) čine romani Gospodar modelara (Patternmaster, 1976), Um moga uma (Mind of My Mind, 1977), Preživeli (Survivor, 1978), Divlje seme (Wild Seed, 1980), i Klajeva barka (Clay's Ark, 1984). Redosled izlaska romana ne prati unutrašnju logiku niti obrađuje sve segmente epske priče o novoj ljudskoj vrsti izvanrednih sposobnosti začetoj u dubinama afričkih džungli gde Doro, sposoban da leči poljupcima, uništava neprijatelje i menja tela, sreće Anianvu, koju ne može ubiti. Njih dvoje postaju otac i majka nove vrste koja se rađa u kolonijama Amerike, razvija kroz vekove sve do daleke budućnosti. Novi, psionički ljudi u stvari su plod eksperimenata moćnih Modelara koji seju i uništavaju život širom Univerzuma. Zahvaljujuću novim sposobnostima ljudi će reorganizovati svoje živote na opustošenoj Zemlji ali se i obračunati sa svojim tvorcima. Serijal “Ksenogeneza” (Xenogenesis) čine romani Zora (Dawn, 1987), Obredi odrastanja (Adulthood Rites, 1988), Lik (Imago, 1989); serija je objavljena i u ‘sabranim’ izdanjima Ksenogeneza (1989) i Potomci Lilit (2000). Oankali (Oankali), galaktička bića, spasavaju Zemlju upropašćenu nuklearnim ratom i njene stanovnike. Ali vanzemaljci nisu samo milosrdni već moraju, kako bi opstali, da se genetski mešaju sa primitivnim stvorovima. Novorođena bića jesu ljudi ali i više od toga, njihove moći namenjene su opstanku među zvezdama. Ipak, ljudi ne odustaju od čistote svoje rase. Mada deca vole sve svoje roditelje, na pomolu je sudbonosni sukob. Joda, prvi ooloi (ooloi), dete rođeno genetskim mešanjem Oankalija i žene, ključ je opstanka ili propasti ljudi, koji će ili nastati ili se, promenjeni, vinuti u svemir. Seriju “Parabole” čine romani Parabola sejača (Parable of the Sower, 1993) i Parabola talenata (Parable of the Talents, 1998). Empata Lorin živi u bliskoj haotičnoj budućnosti SAD, u kojoj su bogati prigrabili sve a ostatak populacije prepustili stihiji. Po uništenju mesta na kome je živela, Lorin odlazi u divljinu da bi tamo stvorila prvu komunu ‘Zemaljskog semena’, pokreta kome je geslo ‘Bog je promena’. Vlast međutim smatra da je ovaj pokret opasan. Lorinina deca moraju da izaberu između odricanja od pokreta, i opstanka, ili uništenja. Van svih serijala stoji njen daleko najpopularniji roman Svojta (Kindred, 1979), priča o mladoj, crnoj ženi koja iz današnjice biva vraćena u doba robovlasničkog Juga. Priče, eseji i govori Batlerove objavljeni su u knjizi Dete krvi i druge priče (Bloodchild and Other Stories, 1995). Njen poslednji roman Poletarac (Fledgling, 2005) priča je o devojci koja otkriva da je ‘kolevka’ za genetski modifikovanog vampira sposobnog da preživi dnevno svetlo i njenoj borbi da reorganizuje svoj život. U naučnoj fantastici Oktavija Batler ostaje zabeležena kao autorka koja je uspela da, stilski besprekorno, pronikne u psihologiju svojih junaka i posebno junakinja, bilo da su ljudi ili ‘više nego ljudi’ odnosno da ubedljivo oslika i analizira različite epohe prošlosti u budućnosti insistirajući na problemima spoznaja drugih kultura i nužnosti njihovog međusobnog poštovanja i uvažavanja.

vrh strane

Komentar? Vaše ime: Vaša e-mail adresa: Predmet: Vaš komentar:

Pretraga AM Index priključite se