MRAČNE KIBERPANK BUDUĆNOSTI

B

rus Sterling (1954) je 'prvoborac' kiberpanka, pokreta koji je polovinom 1980-tih, otvorio potpuno nove horizonte u žanru. Karakteristike kiberpanka bile su, i danas jesu, sagledavanje budućnosti planete Zemlja u kontekstu razvoja kompjuteristike, rađanja i bujanja virtuelne starnosti koja je delom vezana za telesnu stvarnost a delom joj, kao novi univerzum, izmiče, raspada koncepta svetskih političkih i ekonomskih sila, prenaseljenosti, klimatskih promena i nastupajuće ekološke katastrofe. U takvim svetovima žive antiheroji kiberpank proze, u uslovima ekstremnog bogatstva odnosno bede i pokušavaju da osmisle svoju postojanje odnosno da mu daju određeni smisao. Ovako mračna sliku budućnosti kao i krajnje problematični moralni sklopovi junaka, smatrani su od dela kritike i čitalaštva za neprimerene i nepedagoške; čak je, nasuprot taboru kiberpankera stao tabor tzv 'humanista' koji su, navodno, realnije sagledavali budućnost. Uprkos predviđanjima da je prolazna moda koja će biti lako zaboravljena i neće ostaviti nikakve tragove u žanru, kiberpank je i danas 'živ i zdrav', prihvaćen  od većine publike a mnoge od njegovih postavki ugrađene su u ikonografiju žanra i polazna su tačka novim piscima. Sterlingova spisatlejska karijera razvijala se u punoj meri na talasu priznavanja i osporavanja kiberpanka. Neki od teoretičara smatraju da je u njegovim prvim radovima, pričama o ratu između pobornika dva suprotna pravca razvoja čovečanstva, odnosno u romanima «Obala zamršenosti» (1977) i «Veštački klinja» (1980) ponajpre naziru osnovni elementi kiberpanka, čak ranije nego u delima Vilijema Gibsona, oficijelnog rodonačlenika kiberpanka. Roman «Šizmatriks» (1985), o  sizofreno rastrzanom društvu budućnosti, bio je pravi predstavnik novog pogleda na 'lik stvari koje će doći'. U sličnom maniru se razvijaju i ronani «Sveta vatra» (1986) i «Prevlast» (1987). Roman «Ostrva u mreži» (1988) širi vizuru budućnosti na nekadašnji Treći svet koji je i dalje na marginama napretka i meti velikog kapitala željnog jeftinih sirovina. I romani «Teško vreme» (1991), «Zbunjivanje» (1998) i «Duh vremena» (2000) okrenuti su košmarnim ustrojstvima novih vremena bez milosti za slabe, u kojima (u «Zbunjivanju») manipulisanje medijima nema granica ni skrupula dok nova Amerik (u «Duhu vremena») podrazumeva privatne gradove, maltretiranje manjina i konstantnu uzbunu zbog spoljnih opasnosti. Sa svojim saborcem, Gibsonom, Sterling je napisao nekoliko zajedničkih priča i roman «Mašina različitosti» (1990); u sklopu rada za pokret, Sterling je 1986.g. sačinio relevantnu «Naočari sa reflektujućim staklima: Kiberpank antologija». Sterling je svoje priče sakupio u zbirke «Kristal ekspres» (1989), «Globalna glava» (1992) i «Dobra, staromodna budućnost» (1998). U njima se nalaze, pored 'ovozemaljskih' priča, i one u kojima glavnu ulogu imaju raznorazni oblici nezemaljskog života; ove priče plene fantastično razrađenim konceptima kao i elegantnim stilskim poigravanjima. «Dobra, staromodna budućnost» je zbirka u kojoj je vizijama blistave budućnosti u kojoj sve vrvi od robota, letećih kola i sjajnih gradova suprotstavljena realnost borbe Zapadnog sveta za opstanak; u rom ratu tehnologija je zalog slobode ali i prokletstva koje uzima svoj danak. Novi Sterlingov roman (iz 2004) nosi naslov «Zenit anđeo» i nastavlja razmatranje neveselih budućnosti. Sterlin je autor i dve knjige koje se bave problematikom globalnih komjputerskih mreža, njihovim upotrebama i zloupotrebama. Brus Sterling je pisac izuzetno širokog zahvata u razne linije budućnosti, u probleme i dileme koji zahtevaju da se sva društva i države odgovorno odrede prema njima; od pravilnog odgovora zavisiće dalji opstanak čovečanstva.

19.09.2007.

vrh strane

Komentar? Vaše ime: Vaša e-mail adresa: Predmet: Vaš komentar:

Pretraga AM Index priključite se