KRITIČKI POGLED NA BUDUĆNOST

Zapaženi američki i svetski prozaista i esejista starije generacije Gor Vidal (1925), autor je 40-tak romana (nekoliko krimića pod pseudonimom Edgar Boks), 20 knjiga eseja i 4 zbirke priča, koje kontinuirano ispisuje i objavljuje od 1946.g. Njegova interesovanja kretala su se od prošlosti, svetske i američke, preko sadašnjosti i dilema modernog čoveka u industrijskom društvu odnosno problematike vezane za mesto i položaj SAD u svetu u ovom trenutku i u budućnosti. Kritičko bavljenje savremenošću, uz široko poznavanje prošlosti i otvorenost prema različitim konceptima političke i društvene prakse, sasvim prirodno su vodili Vidala i u prostore naučne fantastike. Tako se iznova potvrđuje da se zavodljivost i intrigantnost naučne fantastike ne svodi na zatvoreni krug žanrovskih pisaca i fanova, već je ona izazovna za sve znatiželjne pisce; jedino ograničenje za autore ostaju njihove predrasuda i (ne)sposobnost da osmisle nove svetove. Naučna fantastike, istina, 'raspolaže' određenom ikonografijom i obrascima ali oni su samo polazna osnova za ambicioznije autore (dok su limit onima koji se mogu svrstati u 'konfekcijske' pisce). Vidalov prvi naučno fantastični roman je «Mesija» iz 1954.g. koji pripoveda o ponovnom 'pronalaženju' zaboravljenog hrišćanstva u svetu košmarne budućnosti. Ono što je specifičnost nove religije jeste njena vezanost za kult smrti. Ovakva razmišljanja o hrišćanstvu izazvala su ošte kritike ali je Vidal, u osnovi, još jedan od autora naučne fantastike koji su ispisali dela o budućnosti vladajuće religije Zapada, predviđajući nestanak ili drastične promene hrišćanstva. Sličan tematski okvir - religije i njihovog uticaja na sveukupni život - Vidal je razvijao u romanu «Kalki» (1978); ovog puta reč je sveopštoj propasti čovečanstva koja se odvija po scenariju hinduističkih prorčanstava koja su, međutim 'potpomognuta' preciznom akcijom grupe fanatika. Vidal je u romanima «Majra Brekinridž» iz 1968.g. i «Majrom» iz 1974.g, koji tvore mini seriju, stvorio neobičan spoj nekih od uobičajenih žanrovskih tema (alterantivni svetovi, promena pola, mit o Frankenštajnu i njegovom proizvodu-čudovištu) sa rezultatima savremenih nauka, prirodnih i društvenih, i čitavo to zamešateljstvo smestio u budućnost utemeljenu na standardima savremenog 'američkog sna' i prepunu kontradikcija, izazova ali i zabluda; osnovni ton romana je satirički kritičan što je dozvolilo piscu da se nesmetano poigrava žanrom i, istovremeno, karikira sadašnjost (ondašnju ali i tekuću) najveće svetske sile. Još neka od Vidalovih dela sadrže elemente naučne fantastike (roman «Dulut» iz 1983.g. odnosno pozorišni komadi «Poseta maloj planeti» iz 1957.g. i «Veče sa Ričardom Niksonom» iz 1972.g.). Gor Vidal je pisac čija su promišljanja budućnosti sveobuhvatna i neobično pronicljiva jer su u potpunosti neopterećena činjenicom da živi i stvara upravo u okrilju centra svetskog bogatstva i moći.
 

vrh strane

Komentar? Vaše ime: Vaša e-mail adresa: Predmet: Vaš komentar:

Pretraga AM Index priključite se