|
Autostoperski vodič kroz galaksiju
Sposobnost da se prepoznaju obrasci umetničkog dela da bi se njima poigralo, odlika je, po tvrdnjama teoretičara, visprenih pisaca i dokaz da je žanr u kome stvaraju toliko ‘odrastao’ da se može kritički samoposmatrati; od Servantesove parodije viteških romana proteže se neprekinuta linija knjiga koje su zasnovane na ovim principima. I u naučnoj fantastici postoji pregršt više-manje uspelih dela koja parodiraju žanrovske šablone i ikonografiju. Među stvaraocima koji su se poduhvatili ovog teškog zadatka ime Daglasa Adamsa (1952-2001) svakako je jedno od najblistavijih. Adams je 1978. godine za radio BBC napisao scenario za seriju pod naslovom “«Autostoperski vodič kroz galaksiju”». Urnebesna priča o dogodovštinama, uzduž i popreko galaksije, poslednjeg stanovnika Zemlje (koja je uništena jer je na trasi svemirskog autoputa) u društvu mnoštva bizarnih likova (organskih i robotskih) doživela je neslućenu popularnost tako da je 1981. snimljena i istoimena TV serija». Adams je scenario pretočio i razvio u seriju romana: «”Autostoperski vodič kroz galaksiju”» (1979), “«Restoran na kraju vaseljene»” (1980), «”Život, vaseljena i sve ostalo»” (1982), “«Doviđenja i hvala na svim ribama»” (1984) i «”Uglavnom bezopasni”» (1992). Osnovni, humorni, ton «”Autostoperskog vodiča” proizilazi iz veštog, nadahnutog parodiranja brojnih standardizovanih situacija u konfekcijskoj naučnoj fantastici; Adams majstorski vodi zaplete do groteksnog klimaksa dodajući im brze, višesmislene dijaloge. U najboljim stranicama «”Autostoperski...”» bruji briljantnim smehotresnim apsurdom. Zbog visokih standarda koje je sebi postavio Adams nije uspeo da u svim knjigama održi tenziju, ali je serija ostala samosvojni fenomen naučne fantastike. U pokušaju da se odmakne od slave “Autostoperskog vodiča”» Adams je romanom “«Holistička detektivska agencija Dirka DŽentlija”» (1987) započeo novi serijal koji je, nažalost, dobio samo jedan nastavak «”Mračna čajanka duše”» (1988), dok je deo drugog nastavka «”Losos sumnje”» štampan, zajednom sa brojnim člancima, esejima i intervjuima, u knjizi koja je izdata posle piščeve smrti. Detektiv DŽentli je bio nova stepenica u razvijanju posebnog humora baziranog na naučnoj fantastici ali sa većim oslanjanjem na apsurdnost situacija koje mogu biti istovremeno i smešne i gorke. Adams je postavio nove, nezaobilazne standarde u parodijskom pogledu na žanr prema kojima će se ravnati, kako čitaoci, tako i budući pisci. (decembar 2003.)
|