fwbruar 2003
|
Isak Asimov
Isak Asimov (1920-1992) svakako spada u nekolicinu autora koji su, decenijama već, laički sinonim za ’pravog’ pisca naučne fantastike. Profil takvog pisca podrazumeva nekoliko bitnih odlika: visoko naučno-tehnološko obrazovanje, prisutnost u medijima i sposobnost da se piše za široku publiku, što će reći razumljivo, bez literarnih egzibicija. Asimov je doktorirao hemiju i do 1958. godine predavao na Bostonskom univerzitetu da bi potom prešao u ’slobodne umetnike’. Vanredna marljivost u pisanju naučno popularnih i naučno fantastičkih dela rezultirala je ukupnim zbirom od gotovo 500 knjiga pod njegovim imenom! Asimov je literarni zanat pekao na tzv. palp naučnoj fantastici, odbijajući da se bavi književnošću van žanra (pa je, u nadobudnosti slavnog pisca, izjavio kako nikad nije “traćio vreme na Prusta, Tolstoja i ostale pompezne Grke”). Prvu priču objavio je sa 19 godina i ubrzo postao jedan od glavnih saradnika magazina “Astouding” koji je vodio DŽon Kembel ’izumitelj’ palp koncepta naučne fantastike, što podrazumeva mnogo akcije, ludih naučnika, buljookih zlih vanzemaljaca i mlade belce koji spasavaju svet i svoju draganu. Kembel je smislio i poznate zakone robotike radi obezbeđenja neprkosnovenu vlast čoveka nad tim mašinama a Asimov je ispisao seriju priča koje se iscrpljuju u dokazivanju ovih zakona odnosno njihovom pozitivnom manipulisanju. Pored robotskih dela (“Ja, robot”, “Čelične pećine”, “Golo Sunce”, “Roboti zore”, “Roboti i carstvo”...), Asimov je napisao dela koja se svrstavaju u cikluse o kosmičkom Carstvu (“Svemirske struje”, “Zvezde, prah nebeski”, “Kamičak na nebu”...), o tajanstvenoj Zadužbini (“Zadužbina”, “Druga zadužbina”, “Zadužbina i carstvo”, “Na rubu Zadužbine”...), odnosno dela omladinske proze (serija o Lakiju Staru, svemirskom rendžeru) i romane van ovih ciklusa (“Kraj večnosti”, “Fantastično putovanje I i II”, “I samo bogovi”...). Sve priče i romani zasnovani su na spekulativno-naučnim tezama oko kojih se pletu intrige i njihova rešenja, često u formi detektivske istrage. Karakterizacija likova krajnje je pojednostavljena i funkcionalna. Pred kraj života Asimov je povezao cikluse o robotima, Carstvu i Zadužbini, gradeći tako svoju ’istoriju budućnosti’. Naučna fantastika Isaka Asimova, uprkos pominjanim manjkavostima, mora se uvažavati jer uspešno zadovoljava dečačku/mladalačku žudnju za nesputanim avanturama na egzotičnim mestima; pošto je planeta Zemlja odavno istražena i prestala da bude intrigantna, svemir je postao ta nužno potrebna ’divlja granica’ čudesa i bajki XX veka, kojom haraju nova čudovišta-vanzemaljci, roboti, radi božanska tehnologija, uzdižu se i padaju carstva i junače dobri, stari, neustrašivi heroji-uzori. (jun 2003.)
|
