|
Uvrnuti potomci i šašavi roboti S pisateljska karijera Henrija Katnera (1914-1958) započinje 1936. godine pričom objavljenom u časopisu "Weird Tales" (Uvrnute priče), pisanom u maniru H. F. Lavkrafta, velikana modernog horora. Već sledeće godine Katner započinje seriju priča o Toniju Kvejdu, žitelju živopisne budućnosti koji se bavi filmom. Narednih godina mladi pisac iskušava svoje snage u oba žanra da bi se od 1940-tih opredelio samo za naučnu fantastiku, za šta je 'odgovoran' i njegov brak sa Ketrin Lusil Mur, autorkom naučne fantastike koja je već uživala značajan ugled kod publike. Bračni par će u naredne dve decenije zajednički napisati, pod svojim imenima ili pod pseudonimima, kod čitalaca veoma popularnih 20-tak knjiga priča odnosno romana. Galerija junaka ovih dela vrlo je šarena, od pronalazača Galengera, koji stvara samo kada je pijan, telepatskog mutanta Baldija, Hogbena, uvrnutog soja mutanata, do dešavanja na Veneri iz 25. veka (vrhunac ovog serijala su priča "Zveket noći" i roman "Mahnitost" iz 1947.) i alternativnih istorija-budućnosti ovdašnje Zemlje nakon atomske apokalipse (u romanu "Sutra i sutra" iz 1951. sa K. L. Mur). Dogodovštine svih pomenutih junaka stizale su u serijama priča-romana. Katner se najčešće bavio trima temama: dolaskom, u sadašnjost, nekog bizarnog, poremećenog žitelja budućnosti, smešnim robotima, te decom obdarenom paranormalnim sposobnostima. Kako je reč o temama koje spadaju u standardni inventar žanrovske ikonografije, Katner je mogao da se ugleda na autore prethodnike, odnosno savremenike, da njihove ideje i rešenja transformiše i, pošto ih propusti kroz sopstvene 'filtere', ugradi u romane i, češće i valjanije, u priče; Katnerovom spisateljskom nervu više su ležale kraće forme. Valjanost ovih dela okarakterisao je teoretičar Entoni Baučer rečima da je u pitanju "jedan od najpismenijih i najinteligentnijih naučno fantastičkih pripovedača" 1940-tih i 1950-tih godina. Katner je ne samo umešno koristio žanrovske standarde i na njihovim temeljima gradio zaplete i rasplete, već je uspevao da njegove priče ne zvuče ni nadobudno ni preterano poučno, da budu lepršave, bez papirnih likova i izanđalih rešenja. Katner je pribegavao i mešanju naučne i epske fantastike, što će u sledećim decenijama postati svojevrsna žanrovska moda. Čak i kada u priči ne donosi ni jedan novi, nepoznati element, on je ipak svež, zanimljiv i zabavan. U većini dela bitnu ulogu ima i specifičan humor, ponekad sasvim prostodušan, ponekad sa skrivenim poentama a neretko vrlo blizak ironiji ili sarkazmu. Među značajnija Katnerova dela spadaju romani: "Bića od iza beskraja" (1940), "Poslednja zemljina citadela" (1943) sa K. L. Mur, "Iza Zemljinih vrata" (1949), "Mutant" (1953), "Odredište: beskaj" (1953); zbirke priča: "Bio jedan patuljak" (1950) sa K. L. Mur, "Roboti nemaju repove" (1952), "Ispred vremena" (1953), "Seti se sutrašnjice" (1954), "Linija za sutrašnjicu" (1954), "Odlazak u Drugost" (1961), "Povratak iz Drugosti" (1962). Katnerova supruga je, nakon njegove smrti, sabrala i dovršila brojne samosatalne i zajedničke priče i romane i objavila ih. Katner je svojim delom dokazao da se prema žanrovskom iskustvu i tradiciji valja odnositi kreativno kako bi se nastavio razvoj naučne fantastike i na njene temelje pridodao sopstveni raskošni talenat. (27.04.2005.)
|
