fwbruar 2003

Otkrivanje ljudskih (ne)sposobnosti

Stanislav Lem

Nedovoljno obavešteni ljubitelji svih kategorija naučne fantastike (književna, filmska, stripovska) uglavnom svoj omiljeni žanr vezuju za dela autora anglosaksonskog govornog područja, što je svakako posledica agresivne reklame koja ima za cilj da proda novi proizvod (u ovom slučaju manje ili više uspeli umetnički rad). Međutim, naučna fantastika „uspeva” i u drugim zemljama (Francuska, Poljska, Rusija, Japan) i to vrlo uspešeno. Jedan od sjajnih primera ove tvrdnje je i poljski književnik Stanislav Lem (1921), pisac čiji su izvanredni romani i vrhunska erudicija probili ideološke blokade i zasenili američku publiku (toliko da je jedno vreme „proturana” priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Edžcursion Module - LEM).

Neki potpuno argumentovani stavovi iz njegove studije “Fantastika i futurologija” (1973), pre svih da je američka proza 1950-tih i 1960-tih “beznadežan slučaj sa izuzecima” od „celih” jedan odsto produkcije, toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta počasnog člana “Udruženja američkih pisaca naučne fantastike” i stavili na crnu listu nepoželjnih. Koju godinu kasnije, zalaganjem nekolicine autora na čelu sa Ursulom Legvin, Lemu je vraćeno članstvo, što znači da su i njegove tvrdnje priznate, a publika je ponovo mogla da uživa u njegovim romanima i pričama.

Lem je svoje prvo delo “Čovek sa Marsa” objavio 1946. godine, a među 30-tak knjiga najpoznatije su humoristička zbirka “Zvezdani dnevnici IljonaTihog” (1957), zbirka “Invazija sa Aldebarana” (1959), sumorna vizija budućnosti Zemlje u “Memoarima pronađenim u kadi” (1961), zatim ingeniozna priča o (ne)spremnosti čoveka da se vine u svemir i suoči sa sopstvenim mračnim stranama u romanu “Solaris” (1961), pa blistava vizija sukoba ljudske i mašinske civilizacije u “Nepobedivom” (1964), groteska o androidima “Kiberijada” (1965), studija o nesposobnosti da se shvate poruke iz svemira u “Glasu gospodara” (1968), impozantno dočaran susret sa vanzemaljskom civilizacijom u “Fijasku” (1986).

Lem je objavio i knjigu “Summa tehnologiae”(1964) u kojoj se bavi nekim aspektima budućeg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije) i koja je nezaobilazna literatura svakog ozbiljnijeg čitaoca naučne fantastike, te studije “Filozofija slučaja - književnost u svetlu empirije” (1968) i pomenutu “Fantastiku i futurologiju” u kojim se bavi teorijom književne recepcije i recenzije. Lemova dela, u rasponu od humora, groteske do intrigantnih problematizovanja ljudske prirode i civilizacije, dokaz su velikih potencijala naučne fantastike koje mogu spoznati i iskoristiti samo vanredno talentovani pisci, kojima on definitivno pripada.

(jul 2003.)

vrh strane