Od osvajača do plena

Moris Renar

Smene generacija krizna je faza na svakom polju ljudske delatnosti, praćena neizbežnom dilemom hoće li napori prethodnika biti nastavljeni odnosno naći dostojne sledbenike. Smrt Žila Verna (1828-1905) postavila je pitanje nastavljača dela velikog, svetski poznatog i popularnog pisca. Upravo 1905, u godini Vernove smrti, objavljena je prva priča Morisa Renara (1875-1939) koji će u nastupajućim decenijama biti, uz H. Dž. Velsa i Karela Čapeka, najvažnije pisac ovog žanra u Evropi. Njegov prvi roman "Doktor Lern, podbog" (1908) priča o naučniku koji eksperimentiše sa kreiranjem novih oblika života, od kombinovanja delova raznih organizama (biljaka i životinja, presađivanja mozga jednog mladića u telo bika), sve do stvaranja kiborga (delom mašine delom čoveka). Renarova priča razvija žanrovski obrazac započet "Frankenštajnom" Meri Šeli i nadograđen koju godinu ranije objavljenim "Ostrvom dr. Moroa" H. DŽ. Velsa iz 1896, ali je vizija francuskog pisca u nekim je trenucima dalekovidija i ubedljivija.

Roman "Plava opasnost" iz 1910. razbija dotadašnji mit o čoveku kao superiornom biću; u grotesknoj priči moćna rasa Onivajga na površini atmosfere - vazdušnog okeana planete Zemlje, zabacuje udice u dubinu, prema površini, da bi tamo pecala svoju hranu - ljude. Za ovakav šamar i poigravanje antropocentrizmom i nadobudnošću Homo Sapinesa, američka naučna fantastike neće biti spremna još više od pola veka! Treći je Renarov roman "Orlakove ruke" (1920) o pijanisti kome presađuju ruke kriminalca; po romanu su snimljena dva filma koji su potvrdili njegovu popularnost kod široke publike. Junak "Lažnog čoveka" (1921) je div obdaren posebni, elektronskim vidom, a u "Majmunu", romanu iz 1925, posebnim tehnološkim postupkom proizvode se identična androidna stvorenja.

Renar je u romanu "Jedan čovek među mikrobima: skerco" (1928) poslao ljude na put u biološki mikrokosmos; popularna naučno fantastična tema ispričana je umešno i uverljivo i nadmaša slična dela nastala u SAD. U poslednjem (posthumno objavljenom) romanu "Gospodar svetlosti" (1948) prati se otkriće posebnog ’dilatacionog’ stakla koje omogućava ’retroviđenje’ proteklih događaja. Renar je autor i četiri zbirke priča: "Nepomično putovanje i druge jedinstvene priče" (1909), "Gospodin Prekosmrt i druge jedinstvene priče" (1913), "Poziv na strah" (1926) i "Karusel misterije" (1929). Moris Renar ostaje zabeležen u istoriji francuske i svetske naučne fantastike kao talentovan, seriozan autor koji je uveo mnoštvo novih tema u žanr (kiborge, genetske manipulacije), odnosno razvio već postojeće, temeljno ih promišljajući, bez jeftinih pirotehničkih trikova.

(18.05.2005.)

vrh strane