fwbruar 2003
|
Kada bi Zemljom kuce vladale
Kliford Simak (1904-1988) jedan je od pisaca pokretača promena u žanru naučne fantastike. Karijeru je započeo 1931. godine pričama u tada isplativom maniru palp spejs-opera, ali već u prvoj polovini 40-tih piše priče u kojima odstupa od važećih paraliterarnih obrazaca i ulazi u ozbiljnu, umetničku književnost; od 1944. do 1947. štampao je sedam priča koje će sabrati (uz dodatak osme priče iz 1951) u svoj svakako najbolji i najpoznatiji roman “Grad” (objavljen 1952, s tim da je epilog napisao 1973). U pitanju je široko, sugestivno zamišljena saga o budućnosti Zemlje u kojoj ljudi više nisu „glavni junaci”, već su ih u toj ulozi „zamenili” psi sposobni da govore, razmišljaju na nivoima filozofije i etike, i grade svoju civilizaciju (koju će ugroziti i uništiti civilizacija mrava). Izuzetna atmosfera, na momente bajkovite začudnosti, duboka humanost, visoko poetski stil (u kome pisac nije skliznuo u patetiku - čemu je, inače, bio sklon) i intrigantna pitanja, karakterišu “Grad”, koji je nesporno remek-delo naučne fantastike ali i svekolike književnosti. “Grad” je deo Simakove labave trilogije sazdane od romana “I ovo nanovo” iz 1950. odine i “Prsten oko Sunca” iz 1953, u kojima razrađuje teme odnosa ljudi i androida, honomacije i alternativnih stvarnosti. Ove knjige ustoličile su Simaka među najznačajnije pisce tog vremena; istovremeno su označile i njegovu prepoznatljivu temu - pastoralnu američku farmu sa srednjeg zapada SAD, iskrene ljude i prostodušni život koji se tamo odvija kao svojevrsni ideal življenja, sukobljen sa napretkom koji ne donosi uvek samo dobrobit; ovoj temi pisac će se neprestano vraćati. Tako je u noveli “Veliko prednje dvorište” (1958) na farmi mesto spoja sa paralelnim svetom, a u nagrađivanom romanu “Tranzitna stanica” (1963) usamljeni farmer je čuvar tajne galaktičke stanice-kapije za svemirska putovanja. Za pola veka spisateljske karijere Simak je napisao 40-tak romana i zbirki priča, okušavajući se s različitim uspehom na gotovo svim žanrovskim temama, odnosno mešajući naučnu fantastiku sa epskom ili bajkama (ali i odlazeći u eksperimente kao u romanu “Lutka sudbine” iz 1971). Proza mu je bila lepršava, šarmantna i pitka, što je doprinelo njegovoj velikoj popularnosti kod čitalaca. (jul 2003.)
|
