Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Iz knjige Molim te objasni mi   Specijalni popust za čitaoce Astronomskog magazina

Ideja o postojanju kvarkova rodila se iz činjenice da je u poslednjih pola stoleća otkriveno više stotina različitih subatomskih čestica. Saznanje da mnoge od njih traju kraće od milijarditog dela sekunde pre nego što nestanu ili se transformišu, samo je zbunjivala tadašnje naučnike.

Zašto su sve te čestice toliko različite jedna od drugih? Da li ih je moguće sve grupisati u nekoliko velikih porodica koje bi objedinjavale mnoge njihove različite osobine i tako oformile nekoliko posebnih grupa? Na taj način bi se postiglo da umesto brojnih pojedinačnih čestica imamo samo nekoliko njihovih osnovnih familija. Morao je biti uspostavljen nekakav red u tu "džunglu" subatomskih čestica.

Početkom 1961. godine američki fizičar sa Kalifornijskog univerziteta* Murray Gell–Mann i Izraelac Yuval Ne'eman, nezavisno jedan od drugog, počeli su sa radovima na uspostavljanju nekakvog sistema u organizaciji brojnih sub-atomskih čestica. Tada je Gell–Mann predvideo jednu familiju čestica nazvanu omega–minus, sa vrlo neočekivanim i neobičnim svojstvima, sa kakvim se do tada niko nije susreo. Znajući kakve osobine bi trebalo da imaju nove čestice, fizičari su tačno znali šta treba da traže. I najzad, 1964. godine njihov trud se isplatio – pronađene su tačno onakve čestice kakve je genijalni Gell–Mann opisao, što mu je 1969. godine donelo i Nobelovu nagradu.

Proučavajući novoformirane porodice subatomskih čestica, Gell–Mann se usredsredio na ideju da se sve one sastoje samo od kombinacija nekoliko još prostijih i elementarnijih čestica. Ako bi se to pokazalo ispravnim, u mnogome bi pojednostavilo čitavu našu sliku univerzuma. Izgledalo mu je da bi sa tri pretpostavljene različite subatomske čestice, jasno definisanih svojstava i kombinujući ih na različite načine, mogao da predstavi sve druge poznate nam čestice.

Pošto je pretpostavio da će kombinacija svega tri hipotetičke čestice biti dovoljna za ustrojstvo svih drugih poznatih, nadenuo im je neobično ime – kvarkovi. Taj čudak, profesor i doktor nauka Gell–Mann, koji je i kasnije mnogim novootkrivenim česticama pokušavao da da egzotična imena, je taj naziv uzeo je iz dijaboličnog romana Jamesa Joycea, Fineganovo bdenje, u kojoj je autor izvrtao i menjao reči zbog literarnih potreba. Zagonetna rečenica je glasila: Tri kvarka za mustera Marka (Three quarks for Musther Mark). Reč quark bi trebalo da se izgovara kao quart (kvort – anglosaksonska mera za tečnost), sa k na kraju, a ne sa t ...

Dva "donja" kvarka sa nabojem od -1/3 i jedan "gornji" sa nabojem +2/3 daju neutron (neutralan). Na crtežu desno vidim kako tri kvarka daju proton (koji ima pozitivno naelektrisanje)

(oktobar 2004.)

vrh